Tokom svake godine u jednoj grani industrije, dinamičnoj poput IT-a, broj događaja koji privuku pažnju je ogroman, pa je i svaki pokušaj pravljenja preseka praktično unapred osuđen na neuspeh. Ipak, to ne znači da ne treba pokušati, i ukazati na neke događaje koji su obeležili 2009. godinu, ili tehnologije koje će tek obeležiti blisku ili nešto dalju budućnost.
Kraj tekuće godine obeležila je vest da je po prvi put posle mnogo godina alternativni web browser (čitač weba) najpopularniji proizvod te vrste. Mozilla Firefox je po tržišnom udelu pretekla svaku od pojedinačnih verzija Microsoftovog Internet Explorera, iako IE 6, 7 i 8 zajedno i dalje drže većinu. Pretpostavljamo da će ga najnovija verzija, Internet Explorer 8 uskoro „preskočiti“, ali nije nevažno biti na vrhu na kraju kalendarske godine.
Da nije baš sve toliko loše za kompaniju Microsoft govori i tržišni uspeh njihovog novog operativnog sistema, Windows 7. Nakon (slobodno možemo reći) debakla zvanog Vista, očigledno je da su u Redmondu naučili lekciju i ispravili većinu nedostataka, što se brzo odrazilo i na prodaju – tempo prihvatanja novog operativnog sistema daleko je bolji nego kod prethodnika. Brojke su impresivne – u odnosu na Vistu prodato je 234% primeraka više, ali su za to zaslužni i znatni popusti, pa je zarada veća za samo 89%. Ipak, Widnows 7 je nešto što je bilo potrebno ne samo Microsoftu, već i celoj IT industriji, a pre svega proizvođačima hardvera, budući da je Vista zakazala na polju prihvatanja novih tehnologija.
Jedna od kompanija koja ima mnogo razloga za zadovoljstvo je Apple – procene govore da je njihov iPhone trenutno odgovoran za obavljanje 50 procenata mobilnih razgovora u SAD. Najnovija verzija, iPhone 3GS ispravila je brojne nedostatke prethodnika, a uvedene su nove mogućnosti poput kontrole glasom, snimanja video zapisa i prikazivanja 3D sadržaja, što govori i poplava nove generacije zabavnog i drugog sadržaja za ovu platformu. Sa druge strane, kada su poslovni korisnici u pitanju, Apple je na drugom mestu, odmah iza kompanija Research In Motion, sa svojom BlackBerry serijom pametnih telefona.
Krajem 2008. godine na ovo rastuće tržište ušao je još jedan ozbiljan igrač – kompanija Google je, kroz Open Handset alijansu čiji je član, „progurala“ operativni sistem za pametne telefone nazvan Android, zasnovan na Linuxu. Android je počeo da stiče popularnost veoma brzim tempom i već ga koristi 3.5% pametnih telefona najpoznatijih svetskih proizvođača – Samsung, Motorola, LG i HTC, a uskoro će se priključiti i Sony Ericsson i sam Google. Procene govore da će u naredne tri godine Android dospeti na drugo mesto po popularnosti na svetskom tržištu, nadmašivši čak i iPhone. Nedostižan bi mogao ostati samo Symbian ili Maemo finske Nokie.
Još jedan tip proizvoda od koga treba očekivati veću popularnost u budućnosti su čitači elektronskih knjiga. I pored svih mana (potrošnja energije i mogućnost gašenja uređaja, i dalje relativno mali izbor knjiga, nemogućnost pravljenja vizuelno impozantne biblioteke i mnogih drugih), i prednosti su značajne, pošto ćete biti u mogućnosti da novi naslov kupite iz fotelje, sa plaže ili aviona. Kako nove generacije ionako sve ređe uzimaju štampane knjige u ruke, ni ovo nije loš način da im se ovaj svet približi. Na kraju krajeva, uvek je moguće kupiti štampano izdanje naslova koji vam se dopao. Da ovaj tip distribucije sadržaja čeka svetla budućnost, govori i svojevrsna „trka u naoružanju“ koja je otpočela između različitih formata i proizvođača – dugo neprikosnovenom Amazon Kindle uređaju ubrzano se približava Barnes & Noble Nook (zasnovan na, pogađate, Android platformi), a u trci su i Sony i Samsung.
2009. godinu će obeležiti i konačni dogovor svih vodećih kompanija koje proizvode mobilne telefone i slične uređaje, postignut pod pokroviteljstvom Međunarodne Telekomunikacione unije, o tehnologiji za proizvodnju univerzalnih punjača. Novi punjači će na izlaznoj strani imati mikroUSB priključak poput onog koji se koristi za digitalne fotoaparate, a moći će da se koriste sa svim budućim telefonima, nezavisno od proizvođača i modela. Pored toga što će se drastično smanjiti broj proizvedenih i isporučenih punjača koji se kasnije odbacuju sa kupovinom novog telefona, novi punjači će smanjiti i količinu energije koja se potroši, kao i emisije štetnih gasova staklene bašte.
2009. godina je za industriju zabavnog softvera bila jedna od najgorih u poslednje vreme, budući da je svetska ekonomska kriza uticala na kupovnu moć korisnika širom sveta, ali to ne znači je da godina prošla bez značajnih događaja. Jedan od onih koji svakako zavređuju pažnju je podatak da je u oktobru zvanično prodata 100-milionita kopija neke od igara iz Need For Speed serijala, jednog od najuspešnijih uopšte u istoriji digitalne zabave. Prema procenama, u 15 godina trajanja serijala igrači su prevezli 279 milijardi milja u ovom virtuelnom svetu, i matičnoj kompaniji doneli prihod od 2.7 milijardi dolara. Još jedna činjenica koja je privukla pažnju kako onih koji podržavaju igranje, tako još više protivnika, je vest da je tajvanski igrač „prešao“ najpopularniju MMORPG igru današnjice – World of Warcraft. Igrač poznat po pseudonimu Little Gray uspešno je izvršio sve zadatke i skupio maksimalnih 986 poena. Zdravstvenim i sociološkim aspektima njegovog života se nećemo posebno baviti, ali ni u virtuelnom nije bio previše popularan – zaradio je samo 11 zagrljaja i jedan smešak.
Da roboti polako preuzimaju mnoge sfere našeg života potvrdila je i vest koja je do nas dospela početkom aprila. Robotski sistem, razvijen pod imenom Adam od strane naučnika sa univerziteta Kembridž i Ejberistvit, uspeo je da dođe do prvog sopstvenog naučnog otkrića iz oblasti molekularne biologije. Iz početnih podataka o Pekarskom kvascu (Saccharomyces cerevisiae) Adam je uspeo da formuliše 20 hipoteza i potvrdi genetski kod i poreklo 12 različitih enzima, do tada nepoznatih nauci. Naravno, istraživači su i ručno izveli ove eksperimente i samo potvrdili ono što im je robot već rekao. Iako se mnogi sigurno plaše ovakvog scenarija za budućnost, nema nikakve sumnje da nas ovo očekuje u mnogo većem obimu... možda već u narednoj dekadi.
Jedna tehnologija o kojoj se veoma mnogo govorilo u protekloj godini, a sasvim smo sigurni da joj pripada budućnost je Cloud Computing (Oblak računarstvo). Sam princip poznat je već više godina, i dobar primer je Google, koji gotovo isključivo funkcioniše po njemu, jer se sve aplikacije i podaci nalaze na udaljenom serveru, a sve što je korisniku potrebno je terminal kojim će pristupiti internetu. Nedavno je formirana grupa kompanija pod imenom Enterprise Cloud Buyers Council, sa namerom da omoguće lakšu implementaciju ovog tipa računarstva u velikim sistemima. Spisak osnivača je impresivan i čine ga, između ostalih, Microsoft, IBM, HP, Cisco, AT&T, Deutsche Bank, Alcatel-Lucent, Nokia Siemens Networks i mnogi drugi. Čak je prema nekim informacijama i guru Sony Playstation konzole, Ken Kutaragi, zašao u ovu oblast i radi na projektu vezanom za zabavu u „računarskom oblaku”. Kada se sve ovo ima u vidu, teško je posumnjati u izjavu jednog od vodećih ljudi kompanije Intel, da će svo ljudsko znanje biti svima dostupno do 2040. godine. Rekli bi da bi se to moglo desiti i mnogo ranije.
I pored svih ovih nabrojanih dostignuća vezanih za 2009. godinu, po nama najimpresivnije smo ostavili za kraj. Sredinom maja pokrenut je servis pod imenom Wolfram Alpha, koji je u veoma kratkom vremenu stekao veliku popularnost. Za razliku od popularnih pretraživača interneta koji posle upita samo ponude relevantne dokumente, ovaj servis predstavlja sistem veštačke inteligencije koji je u stanju da vam da direktan (i obično tačan) odgovor na postavljeno pitanje. Koliki je ovo kvantni skok u interakciji sa računarima ne treba previše ni objašnjavati – nisu mu strane matematika, fizika, ekonomija, istorija, popularna nauka i mnoge druge sfere svakodnevnog života. Algoritam će se svakako samo dodatno popravljati u budućnosti, pa se može desiti da jednog dana dobijemo i pravi odgovor na Ultimativno pitanje – „Šta je smisao života?“. Wolfram Alpha za sada na ovo pitanje, kao omaž Daglas Adamsu i Autostoperskom vodiču, odgovara sa – 42.
preuzeto iz dnevnog lista "Politika"
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|