Tehnoguru

Stickovi ili stikovi kao metoda za čuvanje podataka u nas Srba poznati su još od davnina. Opšte je poznato da su pastiri prilikom teranja ovaca na ispašu sa sobom nosili štapove ili kako to englezi kažu sticks ili stikove. E pa ti naši pastiri su na te njihove štapove u trenutcima dokolice rezbarili razne slike i prikaze iz svog života, na primer talasasta linija je predstavljala reku li vodu, pa su tu mogla da se nađu i recimo imena njihovih dragih koje su ih verno čekale da se vrate i još mnogo toga. USB Stickovi predstavljaju osavremenjenu i digitalizovanu verziju, dedinog daljinskog ili glavnog srpskog pomagala pri vaspitavanju dece i zalutalih ovaca.

U stvari radi se o malim uređajima koji će vam omogućiti da svoj digitalni život ponesete sa sobom. Facebook, slike sa mora, Tviter, My Space, seminarski, diplomski, Excell tabele sa posla, najnoviji piratski film od ortaka i po koja bezobrazna slika komšinice. Pošto svi polako selimo svoj život u elektronski oblik javila se potreba da deo tog svog Digitalnog Života ponesemo sa sobom.

Ranije su to bile nezgrapno velike diskete, pa zatim malo manje diskete, zatim su se pojavili CD-ovi, CD-oni, DVD-ovi. Običnom korisniku je žešće složen i smarajuć proces da reže CD ili DVD svaki put kada hoće nešto da ponese sa sobom. Upravo iz ovih razloga nezgrapnog postupka snimanja podataka na njih došlo je i do pojave USB Stick-ova.

Veličina?
Naravno da je bitna i svako ko kaže drugačije laže!
Svi razmišljamo samo o veličini, oni koji imaju mali, hteli bi veći, oni koji imaju veliki hteli bi još veći, a lepši pol pored veličine, koja jeste bitna, posmatra i lepotu. Upravo iz ovog razloga proizvođači svoja pakovanja prave tako da u prvi plan istaknu - šta? Veličinu!

Tako će Vam prodavci u prodavnicnici tvrditi da vam prodaju USB stik od 64GB po neverovatnoj ceni, a šta ako to u stvari nije istina!? Sada se vi pitate kako bre nije, piše lepo na kutiji, prodavac mi pokazao. Ono što prodavac ne zna, a na kutiji ne piše, to je da na USB stik od 64GB možete smestiti samo 61,5GB podataka. Sada se vi pitate zašto onda na kutiji piše 64GB ako stik nema 64GB. Da bih vam to objasnio, morao bih da zađem dosta duboko u računarsku matematiku i digitalno smeštanje podataka, pa ću stoga to sve pokušati da pojednostavim. Taj USB stik zaista ima 64GB memorije, ali kada je formatirate da bi ste mogli da je koristite za snimanje svojih podataka deo te memorije ode na samo formatiranje. Što je memorija veća, to više mesta zauzima formatiranje. Stoga USB stik od 64GB gubi čak 2,5GB prilikom formatiranja. To je isto kao kada kupite stan od recimo 64 kvm, onda u njega stavite ormare u koje će te da stavite stvari, a ti ormani zauzmu 2,5 kvm vašeg stana, tako da vama realno ostaje 61,5kvm za korišćenje.

Brzina:
Retko ko se zapita koje je brzine taj USB stick, a ako nekome i padne napamet da to pita prilikom kupovine, naši uber obrazovani prodavci će uz prezir i blago coktanje, odgovoriti USB2.0 kao da to sve objašnjava. Te neuke devijacije piljara koje su se pukim spletom nesrećnih okolnosti našli u prodavnicama IT opreme će kao podatak za brzinu da vam daju USB 2.0, što Vama u realnom radu ne znači apsolutno ništa.

Zašto? Pa zamislite samo da ste kupili USB Stik od 32GB i treba da sačekate 12h da bi se presnimilo 32GB podataka na njega, dok recimo 0.2 eura skuplji USB stick istu količinu može da presnimi za 2h vremena.

Upravo iz gore pomenutih razloga, prilikom testiranja USB stikova mi prvo merimo sintetičke brzine pisanja i čitanja na USB stik, a zatim simuliramo i realni test popunjavanja USB stika podacima.

Smatrali smo da je za naš prvi zaista ozbiljan prikaz USB stikova prikladno da to uradimo na stikovima jedne od najkvalitetnijih i najpoznatijih kompanija iz te kategorije - KINGSTON. Na ovaj način odmah u startu postavićemo odgovarajući referentni nivo i za sve ostale proizvođače koji budu odlučili da nam ustupe svoju robu na test.

Da bismo zaista postavili standarde za budućnost, sve testove smo ponavljali po pet puta, a zatim uzeli prosečne vrednosti. Da bi smo zaista bili sigurni napravili smo i jedan zaseban test koji meri vreme koje je potrebno da se popuni ceo USB stik sa podacima, kao i pri kojim brzinama se to radi. Pošto svi SVI stikovi imaju različite brzine upisa i čitanja ceo proces testiranja smo radili dva puta, jednom za upis i drugi put za čitanje podataka sa njega.

Ovo znači da smo imali prvo dva puta po tri testa, a zatim sve to ponovili pet puta, pa onda dva puta po jedan test, pa onda sve to ponovili pet puta. Sve u svemu mnogo testova da bi smo zaista dobili prave rezultate. Pošto korisnici neće koristiti USB stikove u laboratorijskim uslovima, kada su skoro svi procesi pogašeni i gomila toga isključena, mi smo se odlučili da prilagodimo naše test mesto nešto realnijim uslovima, pa smo instalirali Windows XP Home i sve što jedan prosečan korisnik ima na svom računaru, zatim smo uradili defragmentaciju hard diska. Za samo testiranje smo ostavili podignut MSN, Antivirus i jedan podignut prozor IE otvoren naravno na stranici Tehno Guru sajta.