| Indeks članka |
|---|
| DirectX 11 na vratima |
| Cypress u detaljima |
| Rezultati |
| Kralj Performance segmenta |
| Sve strane |
Kao što smo već mnogo puta rekli, tržište grafičkih akceleratora je trenutno najdinamičniji sektor IT industrije, što i ne treba da čudi, pošto su moderni GPU-ovi daleko najkompleksniji čipovi koji se trenutno proizvode, sa teoretskom moći za „krckanje" brojeva koja višestruko prevazilazi trenutno najbrže centralne procesore zasnovane na Nehalem arhitekturi.
Kompanija koja već par godina oblikuje tržište uvođenjem novih tehnologija, iako se to baš i ne može lako videti iz tržišnog udela koji zauzimaju njegovi proizvodi, jeste AMD, sa svojim grafičkim odelenjem, ATI-jem. Ovo bi se retko ko usudio da prognozira pre samo nešto više od dve godine, posle tržišnog debakla koji je doživela Radeon HD2900 generacija zasnovana na R600 čipu, koja je za konkurencijom zaostajala u svakom segmentu. Ipak, situacija je počela da se okreće nedugo zatim, pojavom RV670 čipa, koji je bio zasnovan na R600, ali je bio manji, jeftiniji, manje kompleksan, i praktično identične brzine. Ta generacija je označila i globalnu promenu strategije i pristupa, pošto se AMD odlučio da najviši segment pokriva X2 kartama, a da se čipovi inicijalno razvijaju za performance i mainstream segmente tržišta.
Tako su AMD-ovi grafički procesori prvi koji su izrađeni naprednijim tehnologijama - prvo 55nm (RV670), a zatim i 40nm (RV740), a njihove kartice su prve na kojima je implementiran i novi memorijski standard - DDR4 na Radeonima 3870 i DDR5 na kartama iz 4870 serije. Naravno, uz ove tehnološke kamene temeljce, provukle su se i neke druge stvari - teoretska snaga od 1TeraFLOPS-a, brzina od 1GHz, podrška za DirectX 10.1 i mnoga druga dostignuća koja smo videli na poslednjim generacijama Radeona.
Možemo reći da se situacija drastično preokrenula u AMD-ovu korist tokom prošle godine, predstavljanjem RV700 generacije čipova. RV770, najjači čip prethodne generacije, imao je 50% manje tranzistora od konkurentskog GT200, napredniji proizvodni proces donosio mu je prednost u površini koju čip zauzima od neverovatnih 120%, čip i kartice bili su daleko jeftiniji u proizvodnji, a sve to bilo je praćeno veoma malom razlikom u performansama - GT200 je bio brži u proseku 15-20%. Kako je sve ovo bilo ispraćeno velikim poslom koji je odradio softverski tim unapređenjem drajvera, ne treba da čudi činjenica da je AMD u poslednjih 12 meseci uvećao svoj tržišni udeo na račun NVidije. Ovakva situacija se prenela i na druge segmente, gde su derivati u vidu RV730, RV710 i nešto kasnije RV740, imali daleko bolji odnos cene i performansi u odnosu na konkurentska rešenja. Šta više, kada se pogledaju finansijski izveštaji, prema kojima NVidia u poslednjih nekoliko kvartala konstantno beleži gubitke, a grafička divizija AMD-a posluje minimlano pozitivno, situacija za NVidiju je još i dobra kada se pogleda tržišni udeo, što pre svega treba da zahvale veoma jakom GeForce brendu i fantastičnom G92 čipu, koji je evidentno izneo prethodni period i prodavao se daleko bolje od novije, GT200 serije.
U ovakvom podeljenom tržištu došlo je vreme za još jedan korak unapred. Nakon DirectX 10.1 revizije, koju NVidia i nije poduprla kako treba, budući da ga podržavaju samo nedavno predstavljeni čipovi najniže klase izrađeni u 40nm, zajedno sa novim operativnim sistemom Microsofta, krajem oktobra 2009. godine biće predstavljen DirectX 11 API. Iako će mnogi od vas reći da je preuranjeno, da nema potrebe za novim API-jem jer retko koji grafički endžin podržava i DirectX 10 kako treba, mišljenja smo da je ovo bilo neophodno svim zainteresovanim kompanijama, a najviše Microsoftu. Iako je revizija 10 na papiru donosila značajna unapređenja u odnosu na DirectX 9, nepovoljne kritike i veoma sporo prihvatanje (da ne upotrebimo neku težu reč) Windows Viste, na koju je DirectX 10 bio ograničen, uticale su i na popularnost i prihvaćenost novog API-ja. Naravno, treba razumeti i razvojne timove - u situaciji kada Windows XP zauzima praktično 2/3 desktop tržišta, razvijati nešto što neće raditi na njemu bi bilo finansijsko samoubistvo. U Microsoftu (a i NVidiji i AMD-u) se nadaju da će Windows 7 to promeniti, a i u softverskom gigantu iz Redmonda su malo olabavili stav - DirectX 11 će biti prisutan kako na Windows-u 7, tako i na Visti.
Prva kompanija koja nam donosi DirectX 11 grafički akcelerator je AMD. Ovi čipovi najavljeni su dosta davno, a svetsku premijeru u doživeli su na ovogodišnjem Computex-u početkom juna - i to ne kao Powerpoint prezentacija, već kao živi demo sa funkcionalnim hardverom. Već tada je bilo očigledno da će AMD ovoga puta preteći NVidiju (za razliku od DirectX 10 generacije), a uskoro je postalo jasno da će se novi Radeoni pojaviti i pre operativnog sistema Windows 7. U skladu sa aktuelnom konvencijom, nove grafičke kartice performance segmenta će ponovo pripadati x800 seriji proizvoda - Radeon 5870 će ciljati višu-srednju klasu, a Radeon 5850 nešto nižu. Nova generacija čipova razvijana je pod kodnim imenom Evergreen. Iako ne sumnjamo da će dosta ljudi i dalje nastaviti da performance čipove naziva već ustaljenim imenom RV870, interno se u AMD-u vode kao Cypress. Kodna imena za čipove namenjene drugim tržišnim segmentima su Cedar (Entry level), Redwood (Lower mainstream), Juniper (High mainstream) i Hemlock - najbrža karta, sastavljena od dva Cypress čipa na istoj štampanoj ploči. Očekivano, prvo su predstavljeni modeli iz Performance segmenta, krajem oktobra stići će Mainstream modeli i Ultra High end (Hemlock X2), a najniža klasa će se pojaviti poslednja, tokom Q1 2010. godine. Uzgred, ova kodna imena će onima koji poznaju botaniku svakako zvučati poznato - Cypress je čempres, Cedar naravno kedar, a Juniper smreka - u stvari, svi čipovi su nazvani po zimzelenom drveću, pa je iz toga izveden i naziv celokupne generacije - Evergreen.
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|