Fabrički overklokovane verzije grafičkih kartica su prisutne na tržištu još od početaka 3D revolucije u igranju. Proizvođači su se trudili da povećavajući radni takt grafičkog čipa i ugrađenih memorijskih modula izvuku koji frejm više, na uštrb nešto većeg zagrevanja, ali sa ciljem da im ta dodatna brzina bude komparativna prednost u slučaju direktnog sučeljavanja sa konkurencijom. Danas gotovo da ne postoji proizvođač koji u svojoj ponudi nema fabrički ubrzan, elitni model, a dosta korisnika se i odlučuje da takve karte nabavi i nešto više plati. Razlog je više nego jednostavan - za takvu kartu proizvođač daje garanciju da će raditi na tim višim frekvencijama, što kada kupite regularni model uvek može da dođe u pitanje.
Još jedan marketinški trik kojem pribegavaju proizvođači komponenti je ugradnja veće količine memorije na karticu, iako najčešće sam čip nije dovoljno jak da tu memoriju popuni podacima i iskoristi do maksimuma. Često smo viđali modele niže srednje klase sa čitavih 1GB memorije, iako su NVidia i ATI taj čip projektovali za rad sa 512MB, ili čak 256MB grafičke memorije. Još jedna napomena - proizvođači se u ovakvim slučajevima obično odluče za ugradnju sporije memorije.
Ovom prilikom pokušaćemo da malo raščistimo nedoumice koje obavijaju ovo polje, tako što ćemo direktno uporediti dve karte iz GeForce GTX 275 serije istog proizvođača - jedan standardni model, koji u potpunosti poštuje preporuke kompanije NVidia kada su radne frekvencije i količina memorije u pitanju, i druga koja je fabrički ubrzana, a uz to je ugrađena i dvostruko veća količina memorije.
 |
 |
Gigabyte GeForce GTX 275 896MB je već podrobno opisana u zasebnom tekstu, pa se njome nećemo previše baviti ovom prilikom. Samo ćemo reći da je u pitanju model izuzetnih performansi, veoma malo sporiji od perjanice u vidu GTX 285 modela, ali dosta jeftiniji. Ako izuzmemo činjenicu da ne podržava DirectX 11, i dalje se radi o grafičkoj karti koja sve aktuelne naslove može pogurati sa maksimalnim brojem detalja u visokim rezolucijama.
Druga karta koju smo koristili u ovom tekstu je novi, mnogo interesantniji model istog proizvođača - GeForce GTX 275 Super Oveclock. Između dve karte postoji priličan broj sličnosti - identičan čip i tip memorije, vrhunski kvalitet izrade uz korišćenje najboljih komponenti na tržištu, kao i najnovijih tehnologija poput Ultra Durable procesa izrade i veoma sličnog pratečeg paketa. Ipak, i razlike su veoma važne, pre svega u fabrički podešenim radnim taktovima, ali i dvostruko većoj količini memorije. Još jedna stvar na kojoj su radili inženjeri pri dizajniranju ovog modela je i manja modifikacija uobičajenog sistema za hlađenje - iako radi na višim frekvencijama, ventilator na kuleru Super OverClock modela se vrti na nešto nižem broju obrtaja, uz zadržavanje temperatura u sličnom opsegu, što je već samo po sebi značajan dobitak.
 |
 |
 |
 |
Sam čip overklokvan je 13%, šejderi za oko 11%, a memorija, i pored toga što je njena količina duplirana, fabrički je ubrzana u odnosu na preporučene vrednosti za 5%.
Pređimo na rezultate, da vidimo šta potencijalnom korisniku mogu doneti ove impresivne specifikacije. Sem testa na osnovnim vrednostima i maksimalnim vrednostima za obe karte koje je moguće dostići dodatnim overklokom, testirali smo i jači model na radnim frekvencijama osnovne verzije, kako bi videli da li (i koliko) dvostruko veća količina memorije utiče na krajnje performanse. Kako smo faktički testirali pet grafičkih kartica, malo smo „skratili" bateriju testova, pa ćete pronaći rezultate za 3DMark Vantage, Crysis Warhead i World In Conflict - Soviet Assault. Ostale tri igre nismo testirali ovom prilikom, ali verujemo da velike razlike ne bi ni bilo, i da ovo što smo odabrali lepo reprezentuje prednosti i mane fabrički overklokovanih rešenja.
3DMark Vantage (Performance)
Crysis Warhead, Gamer Preset, Ambush Map
World In Conflict - Soviet Assault, Very High Settings
Ukratko rečeno, čak ni na kartici koja definitivno spada u višu klasu, dvostruko veća količina memorije ne igra značajnu ulogu kada su performanse u pitanju. Super OC model je, kada smo njegove radne frekvencije spustili na one na kojima radi standardni GeForce GTX 275, bio brži za par procenata maksimalno, a u nekoliko slučajeva i suštinski identične brzine.
Moramo primetiti da postoji makar jedna igra u kojoj dvostruko veća količina memorije može značiti ne toliko bolje performanse koliko veći broj detalja, a to je GTA IV. U njemu sam grafički endžin u podešavanjima igre, bez obzira na frekvencije, nivo detalja koji možete odabrati određuje prema raspoloživoj količini memorije.
Gigabyte GTX 275
Kada su maksimalni overklok dometi u pitanju, i standardni GeForce GTX 275 je uspeo da dosegne frekvencije Super OC serije. Naravno, sigurni smo da se ne bi svaki primerak toliko klokovao, i da je čista sreća to što je nama zapao jedan koji je u stanju to da uradi.
Očekivano, Super OverClock je bilo moguće i nešto malo dodatno ubrzati, pa su maksimalne stabilne frekvencije koje smo uspeli da ostvarimo 725/1604/2600. Posebno je impresivan ovaj poslednji rezultat, jer nismo očekivali da ćemo susresti DDR3 memoriju sposobnu za ovakve frekvencije. Dobici su, na žalost, i ovoga puta prilično mali. Moramo još primetiti da su u Gigabyte-u ozbiljno shvatili ovaj zadatak, i potrudili se dobro da pronađu praktično maksimum koji GT200b čip može da dostigne - 715MHz je opasno blizu gornje granice svih naših prethodnih iskustava, a i margina za dodatni overklok SOC karte je minimalna.
Gigabyte GTX 275 SOC
Na kraju, da pokušamo da odgovorimo i na poslednje pitanje - da li se isplati kupiti fabrički overklokovanu karticu? Osnovni model ovog proizvođača na našem tržištu košta oko 190 evra, dok za Super Overclock za sada nije formirana cena, iako verujemo da će se kretati u regionu oko 230-240 evra.
Kada se pogledaju sirove performanse, dobici se kreću u rasponu koliki bi i očekivali kada se pogleda procentualno ubrzanje, što znači u proseku oko 10%. Ukoliko ste spremni (i sposobni) da overklokujete standardni model, kupovina ovog fabrički ubrzanog se definitivno ne isplati, i pored dvostruko veće količine memorije. Šta više, zbog nešto više frekvencije šejdera, u nekoliko situacija je i „slabiji", standardni model prilikom overkloka iskočio na sam vrh.
Sa druge strane, kupovinom GeForce GTX 275 Super Overclock modela dobijate kartu koja je, i pored nešto sužene memorijske magistrale u odnosu na standardni GeForce GTX 285, svakako brža od njega. U stvari, možemo reći da je ova kartica sa potpisom Gigabyte-a najjači GeForce sa jednim grafičkim čipom koji smo ikada videli. Više frekvencije bez ikakvih problema nadoknađuju taj „mali" zaostatak memorijske magistrale, a kako sam proizvođač garantuje da će karta raditi na tim frekvencijama, nedoumice ne bi smelo da bude. Sa ovakvom cenom, koja je praktično 50 evra niža u odnosu na GeForce GTX 285, karta sa te strane zaslužuje apsolutnu preporuku. Moramo pomenuti i niže zagrevanje i manju buku, što je po nama jedan od veoma važnih parametara - iako koristi preporučeno hlađenje, svakako je ono malo dorađeno, jer ni pri maksimalnom opterećenju temperatura grafičkog čipa nije prešla 80°C, dok je kod standardnog modela prilikom overkloka na slične frekvencije dostigla čitavih 90.
Misterija je rešena, dokazi su pred vama. Kada se imaju u vidu cena, performanse i dodatne mogućnosti, mi bi se ipak odlučili za slabiji model, pa pokušali da ga sami overklokujemo. Ukoliko ne želite da se time bavite i da rizikujete slabiji primerak koji ne može da dostigne ni 700MHz (a viđali smo takve), za ovu višu cenu dobijate praktično najjači GeForce na tržištu, sa svim svojim prednostima i manama. Kao i uvek, odluka je na vama, mi smo tu da vam je maksimalno olakšamo.
Zahvaljujemo se beogradskoj kancelariji GIGBYTE, koja je omogućila da ovaj tekst bude realizovan.
TrackBack URI za ovaj podatak
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|