Tehnoguru

Kao što ste mogli da vidite u našem prethodnom tekstu, AMD je sa prvim čipovima Evergreen familije proizvoda napravio odličan proizvod. Iako je površina znatno uvećana u odnosu na glavnog predstavnika prethodne generacije, RV770, za oko 50%, noviji proizvodni proces omogućio je smeštanje daleko većeg broja tranzistora, budući da je on uvećan za oko 130%. Očekivano, i performanse su znatno bolje, pa je Radeon 5870 bez ikakve dileme najbrža grafička karta sa samo jednim čipom na sebi. Ipak, Cypress, čip koji se ugrađuje u karte iz 5800 serije previše je veliki i skup proizvod, pa je logično da je u AMD-u rađeno i na verziji koja će pokriti mnogo unosniji mainstream segment.

Mora se imati u vidu da iako karte više klase nude bolje performanse, a u nekim slučajevima (veoma retkim, moramo priznati) čak i bolji odnos cene i performansi, relativno malli krug korisnika spreman je da izdvoji 200 i više evra za novu grafičku kartu. Šta više, prema nekim nezvaničnim procenama, oko 20 puta više korisnika se odlučuje za kupovinu grafičke karte iz nižih segmenata u odnosu na Performance ili High-End. Prema tome, iako su jeftinije, glavnina prihoda za proizvođače ipak dolazi od proizvoda iz ovog, i onog još nižeg, Entry level segmenta.

Iako je neposredno pre predstavljanja bilo dosta špekulacija o novom Mainstream čipu, za koji se znalo da nosi kodno ime Juniper (Smreka), AMD je do poslednjeg trenutka uspeo da sačuva tačne specifikacije, i one su došle kao malo iznenađenje. Osnovna, superskalarna arhitektura je, očekivano, identična kao i kod jačeg brata, gde je 16 Stream procesora po jednici sposobno da obrađuje po pet instrukcija u jednom taktu. Ono što se razlikuje je broj ovih SIMD jedinica - Juniper u punoj konfiguraciji ih poseduje 10, što konačnu brojku dovodi do 800... onoliko koliko je imao RV770, ili tačno polovina većeg Cypress čipa. Većina analitičara i novinara zainteresovana za tematiku očekivala je nešto veći broj Stream procesora, pa je „najpopularnija" brojka iznosila 960, tj. 12 SIMD jedinica, dok su se oni hrabriji odlučivali i za 1120, odnosno 14 SIMD-ova. Ipak, odluka da se ipak ide na niži broj je razumljiva - izvesno je da bi projektovanje Mainstream čipa koji po specifikacijama daleko nadmašuje model najviše klase prethodne generacije, potpuno „ubilo" prodaju kartica iz 4870 i 4890 serija, koje se i dalje dosta proizvode, a posebno ih ima puno u prodajnom kanalu i treba pročistiti te zalihe. Sa druge strane, po performansama bi se takav čip opasno približio Cypress-u, što takođe ne bi odgovaralo AMD-u, jer bi znatno umanjio prihode od karti koje u ovom trenutku i nemaju pravu konkurenciju.

Prema tome, cifra od 800 SP i nije začuđujuća, ali je bilo interesantno videti kako će AMD ispoštovati nepisano pravilo da najjači Mainstream čip nove generacije prikazuje približno iste performanse kao i glavni model prethodne. Kao što možete da vidite iz tabele, grafički čip Juniper u Radeonu 5770 podešen je na frekvenciju od 850MHz, sto je celih 100MHz više u odnosu na RV770, i to je ono što novoj generaciji donosi prednost u „krckanju" brojeva, budući da je arhitektura u osnovi  identična. Posebno je interesantna činjenica da je Juniper prvi GPU proizvod srednje klase koji je probio psihološku barijeru od 1TFLOPS-a - na preporučenim radnim frekvencijama, Radeon 5770 dostiže brojku od 1.36TFLOPS-a, a izvesno da će fabrički overklokovane verzije premašiti i 1.5TFLOPS-a. Ostatak čipa, pre svega broj teksturnih i ROP jedinica, identičan je kao i na RV770, i na tom polju ipak nije bilo iznenađenja. Naravno, kompletan čip je dorađen kako bi se u potpunosti ispoštovala DirectX 11 specifikacija, a usput su se „provukle" i brojne dodatne optimizacije.

Radeon 5770 GPU-Z

5770 serije izrađuje sa 1GB memorije. Referentni model poseduje toliko, a sumnjamo da će se neki od proizvođača odlučiti da dodatno potkopa performanse ugradnjom samo 512MB memorije kako bi dobio nešto prihvatljiviju cenu.

AMD je prilično poradio i na kvalitetu izrade referentnih kartica - Radeon 5770 je vizuelno praktično identičan Radeonu 5870, uz očekivano manje dimenzije. Tako je dužina karte, uz fabrički kuler, nešto preko 21cm, dok je sama štampana ploča još nešto manjih dimenzija. Sistem za hlađenje ponovo zauzima dva slota za proširenja na pozadini kućišta, što je rešenje koje svakako podržavamo, budući da se na taj način većina toplog vazduha izbacuje napolje. Sastoji se od 36 aluminijumskih rebara, uz dva bakarna heatpipe-a koji pobiljšavaju odvođenje toplote sa samog čipa. Ventilator je i ovoga puta radijalnog dizajna, prečnika 7cm, i veoma je efikasan, a što je posebno važno i potpuno prihvatljivog nivoa buke - čak i tokom maksimalnog opterećenja. Karta poseduje osam memorijskih čipova DDR5 generacije, a četiri smeštena na poleđini nisu dodatno hlađena, za razliku od Radeona 5870 koji je „oklopljen" sa svih strana. Radeon 5770 poseduje samo jedan konektor za dodatno napajanje, što i „priliči" modelu srednje klase, ali tek kada se vide specifikacije postaje jasno koliko je dobar posao AMD napravio. Naime, pod punim opterećenjem kartica troši 108W, što je značajno unapređenje u odnosu na RV770 koji je sličan nivo performansi dostizao sa 160W. Ipak, još interesantniji podatak je potrošnja karte kada nije opterećena - ako nas je Radeon 5870 iznenadio sa 27W, šta onda reći za 18W, na koliko je deklarisan 5770. Podsetimo, RV770 u kartama iz 4870 serije je i u stanju mirovanja trošio 90W, što je, složićete se, opasno blizu maksimalnoj potrošnji Junipera i pod punim opterećenjem.

Radeon 5770 bez coolera

Naravno, karta poseduje i dva CrossFire konektora, a budući da smo u jednom trenutku u redakciji imali dve ovakve karte, očekujte i tekst u kome ćemp se osvrnuti na performanse u ovom režimu rada.

Referentna karta poseduje dva DVI, i po jedan HDMI i DisplayPort konektor. Naravno, i na ovom modelu podržana je nova tehnologija Eyefinity, koja omogućava povezivanje više displeja na istu karticu, na taj način omogućavajući visoke rezolucije i premošćavajući potrebu za kupovinom skupih monitora velike dijagonale.