Tehnoguru

Indeks članka
Radeon 5830
Rezultati
Popunjavanje praznina
Sve strane

Nakon predstavljanja Cypress čipa namenjenog višim klasama proizvoda i Junipera koji pokriva mejnstrim, jedini cenovni razred koji je ostao nepokriven proizvodima Evergreen generacije kompanije AMD je onaj između – proizvodi sa cenom oko 200 evra. Kao i u prethodnoj generaciji, i ovoga puta AMD je za tu klasu iskoristio derivat najjačeg čipa, koji će se prodavati u karticama iz Radeon 5830 serije.

Korisnici koji žele da izdvoje oko 200 evra za novu grafičku kartu do sada su bili suočeni sa prilično nezgodnom dilemom – viša klasa je obično koštala više (trenutna cena za Radeon 5850 je oko 250 evra), 5770 je jeftiniji, ali i dosta sporiji, dok proizvodi prethodne generacije (Radeon 4890 i GeForce GTX275) nude mnogo, ali ne podržavaju najnovije tehnologije, pre svega DirectX 11. Rupa između 140-150 evra koliko košta Radeon 5770 i 250 evra koliko treba izdvojiti za 5850 bila je više nego očigledna.

Ipak, u kompaniji AMD konačno su se odlučili da proizvodom nove generacije pokriju i ovaj segment tržišta, i potpuno očekivan, odlučili su se za još jedan, drugi po redu derivat Cypress čipa – nova grafička kartica, namenjena nižem Performance segmentu, nazvana je Radeon 5830.

Kodno ime čipa koji se ugrađuje u ove kartice je Cypress LE, što u ATI konvenciji za nazive proizvoda označava na neki način oslabljen prizvod. Upravo to je i ovde slučaj – kao što su u slučaju Radeona 5850 isključeni neki delovi čipa, u Radeonu 5830 isključen je još veći broj neispravnih delova.

Potpuno funkcionalan Cypress čip, koji se ugrađuje u Radeon 5870 i Radeon 5970 karte, poseduje ukupno 1600 Stream procesora. U Cypress LE verziji i Radeon 5830 kartici ovaj broj je smanjen na 1120 (sedam od deset klastera), što je ipak i dalje znatno više u odnosu na Juniper čip i Radeon 5770 karticu, koja ih ima ukupno 800. Prateći broj jedinica za teksturiranje je takođe značajno manji – dok ih Radeon 5870 poseduje ukupno 80, u Radeonu 5830 će biti funkcionalno „samo“ 56. Dodatne penale u performansama donosiće i manji broj ROP jedinica – u Radeonu 5830 aktivno ih je 16, što je identičan broj onome na Juniper čipu, i upola manje u odnosu na jače Radeone 5870 i 5850.

Ipak, neke stvari uopšte nisu izmenjene u odnosu na jači čip – memorijska magistrala je i dalje široka 256 bita, što uz prilično brzu DDR5 memoriju obezbeđuje veoma veliku memorijsku propusnost, pa Radeon 5770 ne može da nadonadi dvostruko užu magistralu ni nešto bržim memorijskim čipovima.

Možda će se mnogi zapitati zašto uopšte kompanije AMD i NVidia prodaju ovako oslabljene čipove. Da bi dali odgovor na to pitanje moraćemo malo da zađemo u samu tehnologiju proizvodnje.

Trenutno jedini proizvođač čipova na svetu koji može da zadovolji potrebe za 40nm grafičkim čipovima je Taiwan Semiconductor Manufacturing Company, TSMC. Grafički čipovi se proizvode Bulk Silicon tehnologijom, na waferima (pločama) prečnika 300mm, na kojima je moguće „štampati“ određen broj čipova. Taj broj direktno zavisi od površine samog čipa, i u slučaju Cypressa iznosi ukupno oko 160 komada, a u slučaju Junipera nešto više od 320. Fiksni troskovi su identični, pošto svaki wafer TSMC naplaćuje jednako (procene su da u ovom trenutku jedan 40nm wafer košta oko 5000 dolara), pa je i cena svakog od čipova koji siđe sa proizvodne trake direktno proporcionalna njegovoj površini – u slučaju Cypressa svaki čip može najmanje koštati ~31 dolar (5000/160), dok je Juniper daleko jeftiniji, sa minimalnom proizvođačkom cenom od ~15.5 dolara (5000/330). Naravno, ove cene su moguće samo u idealnim uslovima, ukoliko nemate ni jednu jedinu grešku na waferu.

Pogađate, ovo je veoma redak slučaj, posebno u slučaju novih proizvodnih procesa, pa je drugi važan parametar koji određuje cenu samog čipa yield – broj čipova koje kompanija koja je naručila wafer može da iskoristi. Ukoliko je taj broj veoma mali (inicijalne procene za prve serije novih čipova kompanije NVidia su iznosile i ispod 10%), cena samog čipa može biti ogromna, čak tolika da je preporučena cena kartice ne može podmiriti. Stoga, da bi se broj ispravnih čipova maksimalno povećao, obe kompanije već nekoliko generacija unazad pribegavaju triku koji može oboriti troškove – svaki od čipova pojedinačno testiraju i u slučaju da se utvrdi neka neispravnost, prodaju ga u proizvodima niže klase.

Naravno, ni u kom slučaju nije moguće komercijalno iskoristiti sve ove čipove – kao što možete zaključiti iz uporedne tabele, u slučaju Radeona 5830, Cypress LE čip se može upotrebiti u slučaju da su greškom pogođeni Stream procesori, teksturne ili ROP jedinice. U slučaju da je eventualno oštećen memorijski kontroler, čip je definitivno nefunkcionalan.

U slučaju da se proceni da se čip može iskoristiti, neispravne jedinice se onesposobljavaju laserom, što naravno nije idealno rešenje – one neće biti funkcionalne, ali će često trošiti struju i grejati se, posebno pod opterećenjem.

Upravo ovakav je slučaj kod Radeona 5830 – čip je podešen na nešto višu frekvenciju u odnosu na Radeon 5850, pa i više troši, i opasno se približava potpuno ispravnoj verziji u formi Radeona 5870. Ipak, u slučaju kada kartica nije opterećena, potrošnja je nešto manja, jer laserom isključeni delovi ne „vuku“ struju (ili to rade u mnogo manjem obimu).

Možda će se neki od vas osetiti pogođenim saznanjem da vam NVidia i ATI „uvaljuju“ poluispravne proizvode, ali je situacija identična i kod proizvođala centralnih procesora – AMD uveliko prodaje dvojezgarne i trojezgarne derivate velikih CPU čipova, dok je situacija kod Intela tek nešto malo bolja, budući da oni povremeno isključuju samo keš memoriju.

Referentni Radeona 5830 je dugacak punih 27cm

Zbog nešto veće potrošnje u odnosu na Radeon 5850, referentna 5830 kartica je po dimenzijama i izgledu daleko sličnija najjačoj verziji – Radeonu 5870. Sama štampana ploča je nešto duža, a prati je i odgovarajući rashladni sistem koji zauzima dva slota. Ovoga puta upotrebljen je isključivo aluminijum, sa ukupno 36 rebara i ventilatorom blower tipa, prečnika 75mm. Upravo ovaj ventilator je i jedna od većih mana koje smo primetili tokom testiranja – referentna karta je svakako bučnija od Radeona 5850, a čini nam se povremeno i od najjačeg modela.

Štampana ploča je identična onoj koja se koristi kod najjače verzije, što znači da ni cena proizvodnje nije mala. Ipak, za razliku od drugih proizvoda ove generacije, AMD je od samog početka omogućio AIB partnerima da rade sopstveni dizajn ovih kartica, što bi trebalo da obori troškove.

Očekivano, kartica koristi dva 6-pinska PCIe konektora za napajanje, a na gornjoj stranici štampane ploče smeštena su i dva CrossFire konektora. Prednji panel zauzimaju dva DVI priključka, kao i po jedan HDMI i DisplayPort.

Kada su nove tehnologije u pitanju, Radeon 5830 se ne razlikuje od ostalih predstavnika Evergreen generacije – DirectX 11, OpenGL 3.2 i 4.0, OpenCL i Direct Compute 5.0, kao i podrška za ATI Stream tehnologiju. Naravno, tu je i Eyefinity, koji donosi mogućnost korišćenja tri displeja na jednoj kartici u različitim konfiguracijama.

< Prethodna		Sledeća >