Tehnoguru

Sapphire je svakako jedan od najznačajnijih predstavnika kompanije AMD i njene grafičke divizije ATI kada je predstavljanje novih linija grafičkih čipova u pitanju, kao i nerefrentnih modela. O Vapor-X kartama smo pisali već nekoliko puta, a danas ćemo pažnju posvetiti i još „ekstremnijoj“ seriji proizvoda. Testirali smo za vas Sapphire Radeon HD5850 Toxic 2GB.

O razlozima zbog kojih smo na predstavljanje nereferentnih modela zasnovanih na Cypress čipu kompanije AMD čekali gotovo šest meseci pisali smo naširoko u nedavnom testu dve fabrički overklokovane grafičke karte iz Radeon HD5870 serije. Jednostavno, problemi sa kojima su se i AMD i NVidia susreli kada je 40nm proizvodni proces kompanije TSMC u pitanju uslovili su priličan manjak dostupnih čipova na slobodnom tržištu u jednom, a kašnjenje od više meseci u odnosu na konkurenciju u drugom slučaju. Jednostavno, svi čipovi koje je AMD isporučivao AIB partnerima ugrađivani su referentne karte i prodavani bez čekanja, a zbog uslova na tržištu i po ceni većoj od preporučene. U takvoj situaciji, kada je zarada za sve uključene u lanac ionako bila na više nego dovoljnom nivou, podsticaja za razvoj nereferentnih modela iz Radeon 5800 serije nije bilo. Prisetićete se da je situacija bila drugačija sa Radeon 5700 serijom, zasnovanom na Juniper čipu, kojeg je, i pored nesumnjivo velike tražnje, ipak bilo u većim količinama – razlog je dvostruko manja površina, što automatski znači i daleko veći prinos ispravnih čipova, pa smo nereferente karte ove klase testirali još početkom ove godine.

Svakako jedan od najpopularnijih proizvoda ove generacije je Radeon HD5850. Referentne kartice su, neposredno po pojavljivanju, koštale manje od 200 evra na domaćem tržištu, a paradoks je da danas koštaju makar 10-20% više od toga. Uparene sa takvom cenom dolazile su veoma dobre performanse, što je ovoj karti, uz sve nove tehnologije, poput podrške za DirectX 11 i Eyefinity, obezbedilo odlilčan tržišni uspeh. Ipak, kao što smo rekli, nereferentnih proizvoda je bilo malo, i kada nam se ukazala prilika da testiramo Sapphire Radeon HD5850 Toxic 2GB, brže-bolje smo je i prihvatili.

Već mnogo puta smo rekli da je Sapphire jedan od najvažnijih partnera ATI-ja kada je predstavljanje novih proizvoda u pitanju, a to dokazuje i nekoliko prestižnih serija proizvoda zasnovanih na grafičkim čipovima kompanije AMD. O Vapor-X kartama smo pisali nekoliko puta, a jednom prilikom smo testirali i model iz Ultimate serije, koju karakteriše pasivno hlađenje – Sapphire je jedan od retkih proizvođača koji predstavlja i pasivno hlađene karte zasnovane na najjačim čipovima. I dok karte iz ove dve serije rade ili na preporučenim ili na tek nešto malo povišenim radnim taktovima, pripadnici Toxic serije su daleko više fabrički overklokovani.

Naravno, to nije jedina promena. Kako bi se obezbedila što veća stabilnost u ekstremnijim uslovima rada, praktično ni jedan deo kartice nije ostao nepromenjen. Tako se krenulo od same štampane ploče, koja je u odnosu na referentnu 5850 kartu produžena za par centimetara. To je donelo više slobodnog prostora, ali i omogućilo ugradnju dodatnih elektronskih komponenti, sa ciljem poboljšanja stabilnosti. Tako je nešto pojačana naponska sekcija, što je svakako važan detalj prilikom overkloka, a Sapphire je upotrebio i već odranije poznate Black Diamond prigušnice, koje obezbeđuju kako bolje karakteristike, tako i efikasnije hlađenje zbog samog svog izgleda. Cela naponska sekcija je dodatno hlađena aluminijumskim profilom manjih dimenzija, što je opet daleko bolje rešenje od pasivnog hlađenja koje srećemo na referentnom dizajnu.

Toxic koristi identičan kuler kao i ranije testirane Vapor-X karte. U pitanju je dizajn koji koristi jedan veliki, centralno postavljeni ventilator, uz dodatak ukupno tri bakarne cevi za odvođenje toplote smeštene na aluminijumskom telu velikih dimenzija. Ipak, glavna prednost ovog sistema za hlađenje je postojanje komore za vaporizaciju, smeštene direktno iznad grafičkog čipa, koja na daleko efikasniji način preuzima toplotu koju sam čip generiše, i predaje je dalje sistemu za disipaciju u okolinu. Već pominjani ventilator potiskuje vazduh na levu i desnu stranu štampane ploče, ravnomerno hladeći oba kraja grafičke karte, ali moramo primetiti da ovaj sistem ima i jednu manu – topao vazduh se zadržava u kućištu, a ne izbacuje napolje, kao što je slučaj sa referentnim dizajnom. Ovo svakako nije problem ukoliko imate dobro provetreno kućište, a ukoliko ga nemate… pa, svakako je vreme da poradite na tome. Prednost je svakako niži nivo buke koju proizvodi ovaj hladnjak – iako se ni za referentni sistem nikako ne može reći da je bučan, moramo priznati da nas je buka ovog proizvoda kompanije Sapphire iznenadila – preciznije, nedostatak iste. Kao šlag na tortu došle su i temperature, koje su stvarno odlične, ali o tome nešto kasnije.

Grafika bez hladnjaka

Jedna od retkih stvari koje dizajneri nisu izmenili u odnosu na referentnu 5850 kartu je položaj konektora za dodatno napajanje – dva PCIe priključka smeštena su na zadnju ivicu štampane ploče. Ovo znači da će vam za uspešno smeštanje ove grafičke karte u kućište biti potrebno malo više prostora, jer treba uračunati i dužinu samog konektora i pripadajućih kablova. Svakako da bi njihovo smeštanje na gornju ivicu bilo nešto razumnije rešenje, čemu je AMD pribegao na referentnim Radeon 5870 kartama koje su nešto većih dimenzija u odnosu na 5850. Veoma je interesantno i da su se u Sapphire-u odlučili da implementiraju jedan 6-pinski, ali i jedan 8-pinski ovakav konektor, kako bi obezbedili dodatnu količinu struje ukoliko je overklokovana karta “zatraži”.

Kada su opcije za povezivanje u pitanju, na zadnjem panelu nema iznenađenja – prisutni su dva DVI, i po jedan HDMI i DisplayPort priključak. Naravno, na gornju ivicu štampane ploče smeštena su i dva CrossFire konektora, ukoliko želite da probate MultiGPU grafički podsistem.

Prateći paket ni po čemu posebno ne upada u oči, budući da se ni uz ovako ekskluzivan proizvod ne dobija puna verzija neke od igara. Ipak, kako ovako nešto ionako veoma retko viđamo u poslednje vreme, nećemo to uzeti za zlo. Sem diska sa drajverima, u paketu ćete dobiti i dva adaptera za dodatno napajanje (jedan sa Molexa na standardni PCIe 6-pinski, a drugi sa dva Molexa na 8-pinski), DVI-D-Sub adapter, kao i jedan CrossFire kablić.

Kao što verovatno možete zaključiti i iz samog imena, Toxic seriju čine značajnije fabrički overklokovane karte. Tako je jezgro ubrzano za 40MHz, na tačno 765MHz. Ipak, to procentualno nije toliko značajno unapređenje kao što je slučaj sa memorijskim podsistemom – umesto na 4GHz, DDR5 čipovi ugrađeni u ovu karticu rade na 4500MHz. Što je još bolje, dvostruko je uvećana količina grafičke memorije, sa 1GB na 2GB, što se u situacijama za koje se i kupuje ovakva karta (visoke rezolucije i kvalitet slike) može pokazati korisnim.