Tehnoguru

Kao što na početku gotovo svakog teksta posvećenog grafičkim karticama i kažemo, ovo tržište je verovatno i najdinamičnije, budući da je tempo razvoja ubitačan – gotovo svake godine imamo različitu arhitekturu. NVidia je u odnosu na najvećeg konkurenta, kompaniju ATI, kasnila gotovo 6 meseci, ali i kada je konačno stigao Fermi u GTX400 serije proizvoda, karte jednostavno nisu bile dovoljno konkurentne – čip je jednostavno bio preveliki, i sa niskim prinosom da bi bitno uticao na tržište.

Nakon prvog Fermija, koji je u seriji grafičkih kartica GTX400 predstavljen krajem marta, bilo je jasno da NVidia polako gubi trku. Karte su bile brže od onih sa Cypress čipom, iz AMD-ove ATI Radeon HD5870 serije proizvoda, ali po cenu 60% veće površine čipa, ali i daleko veće potrošnje – TDP je zvanično iznosio 250W, ali je ta cifra u realnosti iznosila i gotovo 300, i buke, jer je toliku količinu toplote trebalo i odvesti van kućišta. Prodaja je naravno bila daleko slabija od očekivane.

Već tada se znalo da će NV uz GF100 u ovoj generaciji predstaviti tri dodatna čipa, namenjena nižim klasama – GF104, GF106 i GF108. Igračima je svakako najinteresantniji GF104, budući da se radi o proizvodu namenjenom Performance segmentu, koji tradicionalno koštaju između 200 i 300 evra, i predstavljaju daleko najčešći izbor velikog broja igrača širom sveta.

GF104, srce GeForce GTX 460 kartica proizvodi kompanija TSMC u svojem trenutno najnaprednijem proizvodnom procesu od 40nm, i sastoji se od 1.95 milijardi tranzistora i ima neobičan oblik – odavno nismo videli grafički čip koji nije kvadratnog, već pravougaonog oblika. Iako kompanija nije formalno objavila površinu, pretpostavlja se da je ona slična onoj kod AMD-ovog Cypress čipa, koji je 334mm². Procene variraju od 320, pa sve do 370, što znači da je GF104 možda i 10% veće površine od Cypress čipa. Kada su radne frekvencije u pitanju, NVidia propisuje 675Mhz za čip, dvostruko više za CUDA jezgra, odnosno 1350MHz, kao i 3600MHz za memorijske čipove. Ova poslednja brojka sugeriše da NVidia i dalje ima neke probleme sa radom GDDR5 memorijskog kontrolera implementiranog u čipove, budući da je osnovna frekvencija kod konkurencije daleko viša, odnosno 4800MHz. Takođe, i potrošnja je daleko niža, u odnosu na karte više klase, i GeForce GTX460 je deklarisan na 160W, što ga smešta između Radeona HD5850 i HD5870.

Uporedni podaci o novijim grafičkim kartama

Unutrašnja struktura GF104 se umnogome razlikuje od GF100. Dok su CUDA jezgra u originalnom Fermiju organizovana u grupe od po 32, u GF104 NVidia se odlučila za grupisanje od po 48, po cenu implementacije manjeg broja klastera. Tako je ukupan broj izvršnih jedinica u GF104 čipu 384, odnosno osam klastera po 48 CUDA Cores. Još jedna karakteristika po kojoj se GF104 razlikuje od prethodnika je i memorijska magistrala sužena, na 256-bita, pa je time smanjena i memorijska propusnost. Uz ovu memorijsku magistralu obično idu i 32 ROP jedinice, i tu nema iznenađenja, ali je po jednom drugom parametru vidljivo da je GF104 ipak prevashodno okrenut igračima – broj jedinica za teksturiranje je identičan u dva čipa, ali proporicionalno daleko veći u odnosu na broj izvršnih nego kod GF100. Između dva čipa postoje i brojne druge razlike, koje su posledica veće optimizacije GF100 za GPGPU zadatke i profesionalno tržište, u kome su Quadro i Tesla modeli dominantni u odnosu na konkurenciju, poput daleko manje količine keš memorije.

Jedna od glavnih prednosti Fermi arhitekture u odnosu na Evergreen je i glavni deo DirectX 11 API-ja, teselacija. U slučaju GF100 čipa postojalo je ukupno 16 teselacionih jedinica (15 aktivnih), a u GF104, zbog nešto drugačije organizacije, integrisano ih je ukupno 8 (uz aktivnih 7). Ipak, i to je svakako dovoljno da performanse u ovom segmentu budu iznad Cypress i Juniper čipova, koji su direktna konkurencija iz AMD-a.

Ipak, ni u slučaju GF104 stvari po Nvidiju očigledno ne idu kako su planirali. Iako se čip proizvodi sa 348CC organizovanih u osam klastera, u grafičkim kartama koje su trenutno na tržištu aktivno ih je samo sedam, odnosno 336 CC. Razlog može biti samo jedan – problemi u proizvodnji, poput onih koji su ih naterali i da GeForce GTX 480 predstave sa 480 CC, u odnosu na 512 sa koliko se GF100 i proizvodi. Uz to, dodatni dokaz o problemima u proizvodnji može da predstavlja činjenica da su kupcima dostupne dve verzije GeForce GTX 460 grafičkih kartica – jedna sa 768MB, i jedna sa 1GB grafičke memorije. Naravno, ova razlika je posledica isključenja jednog kanala memorijskoh kontrolera, pa jača verzija radi sa ukupno četiri 64-bitna kontrolera 256-bita i , a slabija sa tri, sa ukupnom širinom od 192-bita.

Kada su dodatne mogućnosti u pitanju, NVidia naravno izdvaja podršku za CUDA API, koji omogućava razvoj aplikacija optimizovanih za paralelno procesiranje na izvršnim jedinicama grafičkog čipa, kao i PhysX, mogućnost prikazivanja naprednih efekata fizike u igrama koje podržavaju ovu softversku tehniku. Iako se broj ovih igara povećava iz meseca u mesec, na prste jedne ruke mogu se nabrojati kvalitetni naslovi dostupni na tržištu – svakako se izdvajaju Batman: Arkham Assylum, Mafia II i The Mirror’s Edge. Naravno, tu je i 3D Vision, tehnologija prikaza u 3D pomoću odgovarajućih naočara, ukoliko posedujete odgovarajući hardver – pre svega monitor sa podrškom za osvežavanje od 120Hz.