Tehnoguru

Indeks članka
H55 - Novi nivo integracije
H55 iz Gigabyte-a
Utisci
Sve strane

Sa predstavljanjem procesora kodnog imena Clarkdale Intel je prvi napravio korak u budućnost – integrisavši grafički čip u sam centralni procesor. Ovakav korak obično prati i promena cele platforme, ali su se u Intelu na vreme pripremili za ovaj potez i ranije predstavili podnožje LGA1156. Iako će najnoviji procesori raditi i na pločama sa ranije predstavljenim P55 „čipsetom“, za punu funkcionalnost moraćete da ga uparite i sa novom generacijom u vidu H55. Danas vam predstavljamo dve matične ploče kompanije Gigabyte, zasnovane na ovoj platformi.

Kao što ste iz uvoda verovatno i zaključili, procesori iz Clarkdale generacije će, zbog identičnog podnožja, raditi i na starijim pločama sa LGA1156 podnožjem, uz korišćenje novije revizije BIOS-a. Ipak, ploče iz P55 serije nemaju izvedene grafičke konektore, pa na njima nije moguće iskoristiti grafički čip integrisan u sam Core i3 ili Core i5 procesor – da bi koristili novu GMA grafiku, trebaće vam i ploča novije generacije.

Intel je uz novu seriju procesora predstavio i tri nova „čipseta“  – H55, H57 i Q57, što uz od ranije prisutan P55 čini ukupno četiri različite platforme kada su LGA1156 procesori u pitanju. Prisećete se da je za prvu generaciju Nehalema i dalje dostupan samo jedan čipset – X58, koji će se koristiti i za dolazeće šestojezgarne procesore. Naravno, ovo nije čudno, budući da je originalna Nehalem LGA1366 platforma namenjena uskom tržištu najviše klase, za jače radne stanice i najzahtevnije kućne korisnike, koji teško da bi i koristili integrisanu grafiku.

Intelov trend integracije „svega i svačega“ u procesor krenuo je od memorijskog kontrolera na Nehalemu, nastavio se dodavanjem grafičkog PCIe kontrolera i potpunim izbacivanjem NorthBridge čipa na Lynnfield-u, a sada je došlo vreme i za grafički čip sa Clardale-om. Novi pristup poznat je kao Platform Controller Hub (PCH) i označava da je van procesora (za sada) ostao samo SouthBridge čip, zadužen za komunikaciju sa periferijskim uređajima. Kao što smo rekli i prilikom testa P55 platforme, trend je nezaustavljiv, i pitanje je trenutka kada ćemo dobiti moćno X86 SoC (System-on-Chip) rešenje. Kao i kod P55, komunikacija procesora sa drugim sistemskim čipom odvija se putem DMI konekcije (Direct Media Interface), koji Intel koristi već nekoliko godina unazad za komunikaciju između NorthBridge i SouthBridge čipova, još od vremena Intel 915 čipseta.

Svi PCH čipovi iz ove serije imaju neke zajedničke karakteristike – izrađeni su u 65nm procesu, podržavaju samo jedan procesor, a i potrošnja je slična, i kreće se nešto preko 5W. Intel je integrisao podršku za umrežavanje gigabitnim brzinama, veliki broj USB konektora po 2.0 standardu, kao i ukupno šest SATA2 priključaka.

Pomenuli  smo tri nova čipseta, pa ćemo se malo zadržati na razlikama među njima. H55 i H57 su primarno namenjeni desktop tržištu, dok Q57, sa nekim svojim mogućnostima, ipak cilja biznis orijentisane korisnike. Razlike između H55 i H57 su minimalne, i ogledaju se u podršci za dva dodatna USB 2.0 konektora u H57 verziji, dva dodatna PCIe 2.0 linka, kao i postojanjem Rapid Storage tehnologije, koja omogućava softverski RAID. Ovo naravno ne znači da ploče sa H55 čipsetom neće imati RAID funkciju, već samo da je Intel nije predvideo, iako će ona biti ostvariva kroz integraciju nezavisnog kontrolera na ploču od strane proizvođača.

Kada je Q57 u pitanju, napomenućemo neke dodatne mogućnosti koje ga čine nešto boljim izborom kada su poslovni korisnici u pitanju. Pre svega, integrisana je podrška za Active Management Technology, koja u teoriji omogućava otkrivanje, dijagnostifikovanje, ali i rešavanje nekih problema u velikim računarskim mrežama sa udaljene lokacije, što bi svakako trebalo da olakša rad administratorima i umanji troškove. Intel je u ovaj čipset implementirao i Trusted Execution tehnologiju koja omogućava veću sigurnost i bezbedniji rad, a ova mogućnost se odlično dopunjuje sa Intel vPro tehnologijom. Integracija svih ovih mogućnosti u sam hardver daje neke nove opcije tokom administracije mreža, a jedna od njih je i mogućnost intervencija čak i ukoliko je računar ugašen, a pod naponom. Još jedna, ništa manje važna mogućnost kada su korporativni korisnici u pitanju, je postojanje Anti-Theft tehnologije, koja će efektivno onemogućiti korišćenje računara ukoliko se desi da bude ukraden.

Ono čime se Intel potrudio da diferencira nove čipsetove od već postojećeg P55 je nepostojanje CrossFire i SLI režima rada. Naime, grafička podnožja na ovim pločama mogu raditi samo u 1x16 režimu rada, a ne i u 2x8, što efektivno onemogućava multi-GPU konfiguracije. Ipak, teoretski postoji mogućnost korišćenja drugih PCIe linija iz SouthBridge čipa kako bi se drugoj grafičkoj kartici obezbedila makar x4 brzina, što je verujemo rešenje kome će pribeći jedan broj proizvođača, makar na modelima više klase, kako bi svojim korisnicima omogućili nešto viši nivo funkcionalnosti. Korišćenje x4 slota ne utiče na performanse onoliko koliko bi se na prvi pogled moglo zaključiti, pa bi potencijalni dobici moglil biti dovoljni da se jedan broj korisnika odluči i na ovakav korak.

Prve dve ploče zasnovane na H55 platformi koje su stigle do nas potpisala je tajvanska kompanija Gigabyte, jedan od vodećih svetskih proizvođača matičnih ploča i grafičkih kartica. Obe ploče imaju neke zajedničke karakteristike, ali ipak postoje jasne razlike koje će na kraju krajeva i odrediti tržišni segment i publiku kojima su namenjene. GA-HM55-UD2H je jednostavniji i nešto slabiji model, dok je GA-H55M-USB3 trenutno prestižni model ovog proizvođača kada je H55 platforma u pitanju.

Gigabyte već neko vreme modele svih klasa proizvodi patentiranom Ultra Durable tehnologijom – aktuelna je treća generacija, što znači da je kvalitet izrade na izuzetno visokom nivou. Sem dvostruko veće količine bakra upotrebljene za izradu pojedinih slojeva štampe, karakterišu je oklopljeni kondenzatori, prigušnice sa feritnim jezgrom i RDS MOSFET-ovi niske otpornosti. U Press kitu koji nam je kompanija Intel ustupila našla se i referentna Intelova H55 ploča, koja čak i sa slabijim modelom koji je danas pred vama izgleda kao igračka.

Obe testirane ploče su mATX formata, što znači da su namenjene manje zahtevnim kupcima, koji će se u većini slučajeva zadovoljiti onim što je integrisano na samu ploču. Podrška za procesore je identična – sve što je Intel proizveo za LGA1156 podnožje radiće i na ovim pločama, ali ćete integrisane grafičke konektore moći da koristite samo ukoliko nabavite jedan od Core i3 ili Core i5 modela iz Clarkdale familije. Obe poseduju Realtek-ov 8111D Gigabit LAN kontroler, kao i 8-kanalni HD zvuk istog proizvođača – u pitanju je široko rasprostranjeni Realtek ALC889. Još jedna zajednička karakteristika je broj standardnih PCI slotova – na obe su prisutna dva, što je i standard za mATX modele. Sa pojavom P55 platforme Gigabyte je predtsavio i novi set mogućnosti pod imenom Smart 6. U pitanju je kombinacija hardvera i softvera, koja kroz Smart QuickBoot, Smart QuickBoost, Smart Recovery, Smart DualBIOS, Smart Recorder i Smart TimeLock omogućava bezbednije i udobnije korišćenje računara, a dodaje i neke unikatne mogućnosti kontrole. O ovim tehnologijama smo već ranije pisali, pa se nećemo posebno zadržavati na njima. 

GA-H55M-UD2H je jedan od jeftinijih predstavnika ove generacije. Kako je u pitanju osnovni model sa H55 čipsetom, kada je broj konektora u pitanju Gigabyte se zadržao na onome što sam H55 omogućava – 12 USB 2.0 i ukupno 6 SATA konektora, od kojih je jedan izveden na zadnji panel. Iako najčešće testiramo ploče sa daleko više mogućnosti, ubeđeni smo da prosečnim kućnim korisnicima ni ne treba više od ovoga, budući da se većina zadrži na po jednom hard disku i optičkom uređaju, a integracija dodatnih mogućnosti samo uvećava cenu. Sem standardnog grafičkog PCI-e slota pune brzine x16, postoji još jedan deklarisan na x4, a PCI priključci su smešteni između njih. Ukoliko koristite grafičku kartu sa hladnjakom većih dimenzija, jedan od njih neće biti dostupan, ali se to ne odnosi na SATA konektore – svih 5 ćete uvek moći da iskoristite. Od dodatnih komponenti za hlađenje Gigabyte se odlučio samo za aluminijumski profil malih dimenzija na PCH čipu – ovo ne treba da čudi, imajući u vidu namenu ove komponente. Kada je prostor oko procesorskog podnožja u pitanju, prvo što se da primetiti je postojanje „samo“ 4-pinskog konektora ta dodatno napajanje procesora strujom – očigledan dokaz da je ova ploča namenjenu jeftinijim, dvojezgarnim Core i3 i Core i5 procesorima, koji su i pored integrisanog grafičkog jezgra, poznati kao mali potrošači. Napajanje procesora izvedeno je u 7 faza, što nije mnogo kada se imaju u vidu neki modeli ovog proizvođača (do 24 faze na ekskluzivnijim P55 modelima), ali je ipak više nego dovoljno, čak i ukoliko se odlučite za overklok. Očekivano, prisutna su 4 memorijska podnožja, u koja je moguće smestiti do 16GB DDR3 memorije brzine do 1666MHz ukoliko koristite integrisano grafičko jezgro, odnosno 2200 ukoliko posedujete diskretnu grafičku kartu.

GA-H55M-USB3 je ploča veoma slična prethodno opisanom modelu, ali uz neke interesantne i veoma važne dodatke. Naime, kao što samo ime kaže, Gigabyte je integrisao i USB kontroler treće generacije kompanije NEC, što znači da je ova ploča okrenuta budućnosti. Iako trenutno ne postoji veliki broj uređaja kompatibilnih sa ovom specifikacijom, posebno kada je naše tržište u pitanju, sigurni smo da će se to uskoro promeniti, a dobici su, kao što ste mogli da pročitate u našem nedavnom testu, ogromni. Dva priključka ove generacije izvedena su na zadnji panel, i obojena su u plavo, kako bi ih lako razlikovali.

Ipak, kako bi se cena zadržala na što prihvatljivijem nivou, odustalo se od SATA3 kontrolera, što je, po nama, jako dobro razmišljanje kako uštedeti – SATA3 je za sada potreban samo onima koji koriste SSD diskove, i to u RAID-u, što svakako nije ciljna publika ove matične ploče. Kako bi ipak ciljala na nešto zahtevnije korisnike, integrisan je Gigabyte (JMicronov) SATA kontroler, koji „dodaje“ dva dodatna SATA priključka i RAID 0, 1 i JBOD modove. Naravno, raspored je takav da vam ni ugradnja velike grafičke kartice neće smetati da iskoristite pun potencijal ploče kada je povezivanje hard diskova i optičkih uređaja u pitanju.

Sem PCIe grafičkog slota druge generacije, postoji i još jedan PCIe deklarisan na x1 brzinu. CrossFire je i dalje moguć, ali samo u x16 + x1 režimu rada. Ukoliko se pitate zašto ploča više klase ima lošije karakteristike po ovom pitanju, prisetite se činjenice da se sve dodatne PCI-e linije koje se u ovom slučaju mogu iskoristiti za CrossFire režim rada „vuku“ iz SouthBridge čipa. Na ovoj ploči, sa dodatkom drugog SATA i USB 3.0 kontrolera, sve ove linije su već zauzete, pa su i CF mogućnosti lošije.

Naponska jedinica je identična kao i na slabijem modelu, i izvedena je u sedam faza, ali je sada prisutan 8-pinski priključak za napajanje procesora strujom, koji bi ipak trebao da obezbedi nešto bolji overklok. Mogućnosti vezane za memorijske module su identične kao na slabijem modelu, a prisutna su i identična ograničenja.

Zadnji panel je identičan za obe ploče, izuzimajući dva USB 3.0 priključka obeležena plavom bojom na skupljem modelu. Prisutni su svi mogući garfički konektori – D-Sub, DVI, HDMI, pa čak i DisplayPort. Očekivano, kao i na gotovo svim modelima ovog proizvođača, prisutni su i FireWire, kombinovani PS2 port, gigabitni mrežni priključak i 8-kanalni zvuk.

U današnje vreme pričati o stabilnosti proizvoda na preporučenim radnim frekvencijama je iluzorno – koju god ploču da kupite, ukoliko je ispravna sa njom nećete imati problema ukoliko ne overklokujete. Naravno, sa trendom integracije svih važnih komponenti u sam procesor (podsetimo, sada je kompletan NorthBridge smešten u sam CPU), ni razlike u performansama na default vrednostima ne postoje, čak ni između proizvoda različitih klasa. Ukoliko koriste identičan SouthBridge čip (a čak se i pločama najviših klasa retko sreće ovakva situacija), performanse će biti na nivou statističke greške. Jedini način da rezultati testova pokažu makar minimalna odstupanja su situacije u kojima je osnovna vrednost magistrale (BaseClock) podešena na različitu vrednost od preporučenih 133MHz. Neki proizvođači ovo urade i namerno da bi dobili makar malu prednost u rezultatima, ponekad se odstupanje od par megaherca javi i zbog nesavršenosti klok-generator čipa, ali i ukoliko ih je moguće izmeriti, razlike su realno nevažne.

Stoga se moramo okrenuti drugim parametrima koji nas mogu uputiti na smislen zaključak o modernoj matičnoj ploči – pre svega oprema i prateći paket, nakon toga cena, a na kraju i overklok potencijal, budući da on može znatno varirati između pojedinih primeraka čak i iz iste serije.

Kada sagledamo mogućnosti dve ploče pred nama, zaključak da je GA-H55M-USB3 bolja nije teško doneti. Kvalitet izrade je identičan, kao i softverske mogućnosti (mislimo na Smart 6 paket), ali nam određeni detalji mogu poslužiti da ove proizvode jasno izdiferenciramo. Iako je naponska jedinica identična, 8-pinski konektor na skupljem modelu će svakako doneti do nešto većeg maksimalnog overkloka, posebno ukoliko su jači procesori u pitanju (mi smo testirali sa našim standardnim četvorojezgarnim Core i5 750). Sa skupljim modelom dostigli smo veoma respektabilnih 205MHz za frekvenciju osnovne magistrale, a sa slabijim okruglo 200MHz. Ipak, po nekim informacijama sa interneta USB3 model je sposoban i za daleko veće frekvencije, 220MHz pa i više. Na žalost, zbog činjenice da i dalje koristimo box kuler za naš procesor, nismo do kraja ispitali maksimalne domete, ali su i ove frekvencije svakako više nego dovoljne da iz procesora izvučete maksimum.

Kada se na ovo dodaju RAID, ali pre svega postojanje USB 3.0 kontrolera, H55M-USB3 postaje odličan izbor za naprednije kućne korisnike kojima treba moderna, ali i relativno jeftina ploča. Naime, njena trenutna cena u domaćim prodavnicama kreće se oko 100 evra, odnosno nekih 15 više od druge danas testirane ploče – H55M-UD2H. Ukoliko ste sigurni da vam USB 3.0 kontroler nije potreban, svakako ćete bite više nego zadovoljni i slabijim modelom – povoljna cena, respektabilan proizvođač, odlična garancija i primamljive softverske mogućnosti su dovoljna preporuka.

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Iako tek treba da do nas stignu matične ploče drugih proizvođača zasnovani na H55 platformi, čini nam se da je već prvi model koji smo testirali (ne računajući osnovni Intelov proizvod), Gigabyte H55M-USB3 postavio lestvicu veoma visoko. Nedostatak SATA 3 mogućnosti će retko ko osetiti, a sve ostalo ide na ruku ovom modelu. Možda će se neki korisnici odlučiti i za kupovinu jeftinije ploče, pa ukoliko se ukaže potreba samo dokupiti nezavisni USB 3.0 kontroler u vidu dodatne PCI kartice, ali to svakako nije nešto što bi preporučili – prvi ovakvi proizvodi će svakako biti skupi, pa razlika u ceni između dve ove ploče neće biti 15, već 5 evra, a u tom slučaju bi ostali i bez jednog PCI slota za proširenje (čak jedinog ukoliko koristite grafičku karticu sa velikim hladnjakom). Jednostavno, ukoliko iole razmišljate o trećoj generaciji USB-a, nema razloga da odmah ne idete na H55M-USB3.

Zbog niže cene (spada među najjeftinije 55 ploče na tršižtu) Gigabyte H55M-UD2H svakako zavređuje preporuku, ali ćemo nagradu za najbolju kupovinu, pomalo netipično, ipak dodeliti skupljem modelu – Gigabyte H55M-USB3, zbog svega ranije navedenog. Jednostavno, u pitanju je odlično zaokružen proizvod kome se nema šta prigovoriti.

Zahvaljujemo se lokalnoj kancelariji GIGABYTE koja nam je obezbedila ploče za test.

< Prethodna		Sledeća >