Tehnoguru

Naše tržište je po mnogo čemu specifično, i nestandardno kada je tržište jedne evropske zemlje u pitanju – najvažniji parametar koji kupci gledaju prilikom kupovine novog hardvera prevashodno je cena, što i nije začuđujuće imajući u vidu prosečnu zaradu u Srbiji, a tek nakon toga dolazi odnos cene i performansi. Stoga i nije čudno što mnogi od domaćih distributera svoje poslovanje zasnivaju na najjeftinijim komponentama, koje i pored toga mogu ponuditi interesantna rešenja.

Deoničari kompanije NVidia u poslednjih godinu dana nemaju previše razloga za zadovoljstvo – kada je primarni biznis u pitanju, tj. proizvodnja grafičkih čipova, na desktop tržištu im nimalo ne cvetaju ruže. Kašnjenje od šest meseci u odnosu na konkurenciju uslovilo je veliki zaostatak u tržišnom udelu čak i pre nego što je trka otpočela. Kada se dugoočekivani GF100 konačno pojavio, nije bio dovoljno konkurentan, ne performansama (bio je brži od Cypress-a), već svim ostalim karakteristikama – potrošnja, zagrevanje i buka su jednostavno bili previsoki, i prvu seriju Fermi kartica pratio je loš glas. Slična situacija se prenela i na derivate, koji takođe nisu bili dovoljno konkurentni u odnosu na direktne protivnike – ili su bili daleko veći, ili veći potrošači, ili uz sve to još i sporiji. Situacija je daleko bolja na tržištu profesionalnih grafičkih kartica, ali je i tu moguće primetiti znake popuštanja – nedavno sniženje cena najnovijih Quadro kartica teško može biti dobar znak.

Ipak, situacija je daleko najgora na tržištu čipsetova. Od kompanije koja je u jednom trenutku bila apsolutno dominantna na tržištu sistemskih čipova namenjenih procesorima kompanije AMD, i veoma konkurenta kada je ponuda za Intel platformu u pitanju, NVidia se polako našla u poziciji da im jedini važan klijent ostane Apple. Razloga ima nekoliko. Pre svega, NVidia je dugo odbijala da Intelu ustupi licencu za SLI tehnologiju, pa su svi čipsetovi ove kompanije podržavali samo ATI CrossFire. To je naravno imalo logike, budući da je i sama NVidia imala sopstvenu ponudu u vidu 680i i 780i čipsetova, ali ih je ovakav odnos žestoko koštao, budući da je Intel odlučio da im ne proda licencu za QPI i Nehalem, efektivno ostavljajući NVidiju na LGA775 platformi. Na kraju su bili prinuđeni da Intelu ipak ustupe SLI licencu, budući da bi i deo svojih grafičkih karti efektivno isključili iz takmičenja u najvišim tržišnim segmentima, i omogućili rad te tehnologije na X58 i P55 platformama. Naravno, već je bilo kasno za dalje pregovore, i NVidia nema sopstvenu ponudu za Core i7, Core i5 i Core i3 procesore. Situacija je nešto drugačija kada je AMD platforma u pitanju. Naime, nakon što je AMD otkupio ATI, sem grafičkih čipova dobio je u “miraz” i sasvim solidne čipsetove ove kompanije, i sve aktuelne generacije počev od AMD 690V su direktni naslednici onoga što je dizajnirano u ATI-ju. Naravno, kako je logično da će AMD imati prednost u dizajnu čipsetova za sopstvene procesore, NVidia je i na ovom polju počela polako da zaostaje, iako i dalje imaju licencu koja se odnosi i na aktuelne procesore namenjene AM3 podnožju i DDR3 memoriji.

Kako je NVidia od liderske pozicije došla do situacije da ima samo jedan veliki i ekskluzivni ugovor, a jedina platforma gde očigledno nemaju konkurenciju ION, namenjen Intel Atom procesorima i netbook i nettop računarima i nije previše važno. Važno je da smo na test dobili jednu pomalo anahronu matičnu ploču poznatog tajvanskog proizvođača računarskih komponenti, Gigabyte.

Model GA M68MT-S2 je ploča Micro ATX formata i spada u najnižu klasu koju ova kompanija nudi kupcima, i to se može zaključiti već po imenu. Naime, u nastavku nema sada već dobro poznate odrednice UD, koja označava Ultra Durable tehnologiju izrade. To znači da nisu iskorišćeni oklopljeni kondenzatori na svim delovima štampane ploče, već samo oko procesorskog podnožja. Napajanje procesora izvedeno je u četiri faze (3+1), i podržani su svi aktuelni procesori kompanije AMD namenjeni AM3 podnožju, sa potrošnjom deklarisanom na najviše 95W. Pre nego što pomislite da je to ozbiljno ograničenje, prisetite se da su čak i pojedine verzije šestojezgarnog Thuban procesora, odnosno AMD Phenom II X6, deklarisane na tu potrošnju. Ipak, sumnjamo da će se mnogo korisnika odlučiti da upari ovaj model matične ploče sa šestojezgarnim procesorom, već je mnogo primereniji izbor neki Sempron, Athlon II X2 ili Athlon II X3. Naravno, svi moderni procesori zahtevaju i dodatno napajanje, pa i ova ploča poseduje 4-pinski konektor. Na standardnom mestu smeštena su dva memorijska podnožja, sa podrpkum za module DDR3 generacije deklarisane za rad na najmanje 1666MHz.

GA M68MT-S2 koristi NVIDIA GeForce 7025 NorthBridge sa integrisanim grafičkim čipom, kao i NV630a SouthBridge. Ova kombinacija je inicijalno predstavljena sredinom 2007. godine, odnosno pre više od 36 meseci, a ni tada nije bila previše konkurentna. Naime, u pitanju je čip zasnovan na GeForce 7 seriji grafičkih karti, sa jednim vertex i dva pixel pajplajna. Kada su performanse u pitanju, nemojte mnogo šta očekivati, budući da su aktuelni integrisani čipovi kompanije AMD, poput 890GX, daleko ispred. Ipak, ploča omogućava sklapanje računara bez dodatne grafičke karte, a to je i najvažnije u ovom cenovnom razredu.

Kada su opcije za proširivanje u pitanju, ploča poseduje jedan grafički slot pune širine (PCIe x16), dva najsporija PCIe podnožja, ali i jedan klasični PCI, koji može dobro doći za neke starije komponente. Uz samu ivicu smeštena su ukupno četiri SATA konektora, što je sasvim dovoljno za računar ove klase, a uključuje čak i RAID mogućnost. Ipak, voleli bi da su se dizajneri odlučili da implementiraju i  jedan IDE konektor (nismo verovali da ćemo napisati jednu ovakvu rečenicu krajem 2010. godine), jer bi tako dodatno proširili potencijalni krug kupaca ovog modela i približili ga onim korisnicima koji i dalje imaju staru generaciju hard diskova… tim pre što 630a SB čip poseduje ovu mogućnost, pa dodatni “trošak” ne bi bio značajan.

Kada je zadnji panel u pitanju, moramo reći da nas je pomalo vratio u prošlost. Na vrhu, na svom standardnom mestu, smeštena su dva PS/2 priključka za tastaturu i miša, a odmah ispod njih i jedan COM port, koga veoma dugo nismo videli integrisanog na jednom modelu. Naravno, tu je i standardni D-Sub VGA priključak, ukupno 4 USB 2.0 konektora, jedan mrežni, kao i osmokanalni zvuk. Minimalistički, u svakom slučaju. Neposredno na štampanu ploču iza zadnjeg panela smešten je LPT priključak, što znači da ćete moći da “izvedete” i paralelni port, ukoliko u dalje koristite neki štampač iz polovine poslednje dekade prošlog veka, ili skener slične starosti.

BIOS je, za ovu kompaniju standardni, Award ali je doneke izmenjen u odnosu na verzije koje su dana aktuelne. Naime, dodatna podešavanja, pre svega ona vezana za overklok mogućnosti, sakrivena su u Advanced BIOS Features, i postaju dostupna tek nakon pritiskanja kombinacije tastera Ctrl+F1. Naravno, sve opcije su nakon toga “na raspolaganju”, uključujući i podizanje napona i frekvencije magistrale u koracima od po 1MHz. Kao specijalitet, postoji i mogućnost otključavanja isključenih delova procesora, bilo da su u pitanju jezgra ili L3 keš memorija.