Tehnoguru

Iako je Intel nedavnom najavom o defektnim sistemskim čipovima uskomešao tržište i skoro pa zaustavio prodaju svoje nove platforme, razvijene pod kodnim imenom Sandy Bridge, ploče prve generacije, zasnovane na P67 i H67 čipovima nastavljaju da pristižu. Od lokalne kancelarije kompanije Gigabyte ustupljen nam je jedan od najinteresantnijih modela iz ove serije, koji smo vam pre nekoliko meseci već i predstavili kao ekskluzivu. Danas smo za vas testirali Gigabyte P67A-UD7.

Već dugo vremena se na tržištu matičnih ploča najviše klase vodi velika borba među nekoliko proizvođača, a između modela kompanija Asus, Gigabyte, MSI, EVGA i sličnih najčešće odlučuju nijanse. Naravno, ovo se odnosi na platforme koje koriste procesore kompanije Intel, budući da je AMD za entuzijaste i overklokere već nekoliko godina unazad malo interesantan, pre svega zbog slabijih performansi. Stoga smo već navikli da najskuplje ploče koriste Intelov čipset, a bilo da je u pitanju X58, P55 ili novi P67, Ultra Durable serija kompanije Gigabyte svakako spada u sam svetski vrh, kako po kvalitetu izrade, tako i po dodatnim mogućnostima koje kupac dobija „u paketu“.

Već pri pogledu na samu kutiju, svakome će biti jasno da se unutra ne nalazi nešto standardno. Naime, upotreba kombinacije crne i zlatne boje je direktan kontrast u odnosu na belu kutiju sa pretežno plavim motivima u prethodnim generacijama, i svedoči o odluci kompanije Gigabyte da se ozbiljnije pozabavi i estetskom stranom svojih proizvoda, što je polje na kome su u prošlosti znali i da zakažu. Kao i na prethodnim modelima najviše klase, i kutija ovog poseduje plastičnu providnu stranicu, što će vam omogućiti da i pre otpakivanja pogledate vrhunski dizajnerski proizvod – po prvi put su se inženjeri u kompaniji Gigabyte odlučili na korišćenje štampane ploče crne boje, što je samo po sebi dovoljno da privuče pažnju.

Ipak, nije samo PCB crne boje – praktično svi konektori na njoj su identične boje, kao i sva podnožja za RAM memoriju i dodatne kartice, bilo PCIe ili PCI. U stvari, jedina dva (standardno bela) elementa koji odudaraju su dva SATA konektora povezana na Marvel kontrolerski čip koji pak potpisuje sam Gigabyte. Naravno, nekome će pažnju privući i srebrna boja baterije, ali na tom polju ionako nema pomoći.

Kao što bi i trebalo očekivati od jednog proizvoda ove klase, raspored komponenti i količina dodatne opreme su na najvišem mogućem nivou. Sandy Bridge procesori, baš kao i njihoviprethodnici poseduju PCIe kontroler integrisan u sam CPU, što znači da se komunikacija sa grafičkim kartama odvija preko najviše 16 linija, bilo da ploča poseduje jedan ili dva PCIe x16 podnožja, što u SLI/CF rešenjima definitivno odnosi nešto performansi. Poseban problem imaju oni korisnici koji na ploči ove klase žele da iskoriste više od dve grafičke karte, što je, složićemo se, sasvim legitiman zahtev – standardna platforma jednostavno nije u mogućnosti da isporuči dovoljan bandwidth. Rešenje je naravno ugradnja dodatnog kontrolerskog čipa koji omogućava veću propusnu moć između procesora i grafičkog podsistema, a jedini izbor je, kao i u prethodnim generacijama, NF200 čip kompanije NVidia. Iako je u pitanju izuzetno vrelo parče silicijuma poprilične starosti, i dalje svoj posao obavlja izuzetno dobro. Novi UD7 tako poseduje ukupno četiri PCIe x16 slota, od kojih dva mogu raditi u x16, a druga dva u x8 režimu, što ovoj ploči omogućava daleko bolje grafičke performanse u odnosu na konkurenciju koja je ograničena na koršćenje dve karte u x8 režimu rada. Ipak, ploča podržava samo konfiguracije sa dve ili tri grafičke karte sa čipovima kompanija AMD i NVidia, ali ni poslednji slot nije tu samo za slikanje – obezbeđuje dodatnu fleksibilnost u montiranju grafičkih kartica i poboljšano hlađenje, a moguće ga je iskoristiti i za neku dodatnu karticu, bilo da je u pitanju neka PCIe x1 (zvučna karta, TV tjuner) ili PCIe x16 (zaseban PhysX akcelerator, kome će i preostali bandwidth biti sasvim dovoljan). Sem ovoga, ploča poseduje i dva standardna PCI i jedan PCIe x1 slot, smešten na standardno mesto, iznad primarnog grafičkog podnožja.

Kada su ostali slotovi za proširenja tu su četiri memorijska podnožja u koja je moguće smestiti do 32GB radne memorije maksimalne brzine 2133MHz. Naravno, implementirana je i podrška za Extreme Memory Profile (XMP) tehnologiju koja će omogućiti da iz vojih modula iscedite maksimum performansi. Gigabyte P67A-UD7 poseduje ukupno osam SATA priključaka. Na verziji koju je moguće kupiti u ovom trenutku dva bela su realizovana preko već pomenutog dodatnog kontrolera kompanije Marvel, što znači da nisu zahvaćeni poznatim bagom vezanim za SATA2 funkcionalnost, pa se u ovom trenutku preporučuje njihovo korišćenje ukoliko imate do dva uređaja.

Mnogim korisnicima će daleko interesantniji biti zadnji panel, gde se sada našlo mesta za čak šest USB priključka nove 3.0 generacije, dodatnim konektorima možete izvesti i dodatna četiri. I ostatak je na tom nivou – dva Firewire priključka, dva gigabitna mrežna kontrolera, osmokanalni zvuk, eSATA, kao i dva dodatna USB 2.0 porta.

Naravno, kvalitet izrade je na najvišem mogućem nivou, i o Ultra Durable tehnologiji smo mnogo puta do sada pisali, kao i o dodatnim hardverskim i softvrskim mogućnostima koje ova kompanija nudi na svojim proizvodima, a posebno onim najviše klase. Tako su i na P67A-UD7 prisutni Dual BIOS, Dynamic Energy Saver 2, USB Turbo, USB Power 3x, USB Charge On/Off, Turbo XHD, Power eSATA, Smart Dual LAN, Smart 6, Gigabyte HotKey Overclock, Gigabyte Cloud Overclock, Auto Green.

Po prvi put je na jednoj matičnoj ploči ove kompanije implementirana DrMOS tehnologija, koju je Intel predstavio još pre više od pet godina, a do sada je na svojim pločama koristila samo kompanija MSI. Kod standardnih rešenja struja koju isporučuje naponska sekcija za procesor smeštena oko procesorskog podnožja prvo prolazi kroz drajver, koji je „deli“ na dve grane koje zatim prolaze kroz High-MOSFET i Low-MOSFET. Implemetacijom ove tehnologije sve ove komponente integrišu se u jedno pakovanje, a dobici su na mnogim poljima izuzetno značajni – smanjuju se gubici i povećava efikasnost, smanjuje se zagrevanje (i to značajno), a ne treba zanemariti ni uštede u prostoru, jer se na ovaj način ostvaruje ušteda u površini od 50% u odnosu na standardna rešenja.

Ono što dolazi pre toga je već poznato – 8-pinski konektor i prave 24 faze za napajanje procesora, koje je moguće isključivati po potrebi... ukoliko procesor ne troši prevoše u tom trenutku, 12 faza će biti jednostavno isključeno, a automatski će se aktivirati kada se za tim ukaže potreba. Još jedna interesantna stvar koju može da obavi Auto Dual Power Switching tehnologija je produžetak radnog veka komponente... dve grupe od po 12 faza će naizmenično biti aktivne, kako bi se opterećenje ravnomerno rasporedilo. Faze kontroliše Intersill PWM kontroler, sertifikovan od strane kompanije Intel, i koliko smo informisani, sve ploče ove generacije koje će proizvesti kompanija Gigabyte imaće ovaj sertifikat. Ploča poseduje i pet dodatnih faza za napajanje – dve za memorijski kontroler, dve za memorijske slotove, i jedna za P67 PCH čip.

Naravno, i sistem za hlađenje je donekle redizajniran, i sada je izrađen u nešto drugačijem procesu kako bi se obezbedilo što bolje hlađenje komponenti. Očekivano, zbog uključenja NF200 čipa, ovaj sistem se sastoji od četiri komponente, koje prekrivaju naponsku sekciju na dva mesta, NF200 čip i PCH čip (ranije poznat kao SouthBridge). Svi ovi hladnjaci povezani su međusobno bakarnim cevima visoke provodljivosti, namenjene odvlačenju toplote sa kritičnih mesta na kojima se generiše. Još jedna interesantna stvar je činjenica da su za pričvršćivanje sada iskorišćeni šrafovi u odnosu na ranije prisutne plastične držače... možda se nekome ne učini kao previše važan detalj, ali znatno olakšava skidanje cele konstrukcije.

Za razliku od nekih drugih vrhunskih modela najviše klase ove generacije koji koriste EFI grafički interfejs, Gigabyte se odlučio za implementaciju standardnog BIOS-a. Naravno, u pitanju je za ovu kompaniju standardni AWARD, a broj opcija je izuzetno veliki, a prisutno je i nekoliko noviteta koji su vezani za Sandy Bridge platformu. Tako se sada može ograničiti potrošnja energije u vatima prilikom upotrebe Turbo moda procesora, kao i limitirati jačina struje (amperaža) u istom režimu rada. Naravno, kada je overklok u pitanju, ploča poseduje izuzetan potencijal – sa standardnim vazdušnim hlađenjem i otključanim Sandy Bridge procesorom doguraćete bez problema do 4.5GHz, malo bolje vazdušno će dodati još par stotina megaherca, a neka alternativnija i do preko 5GHz.