Dok nestrpljivo iščekujemo najnovije Intel-ovo rešenje kojim će se po ko zna koji put ponovo upisati u pionire nove tehnologije i pomeriti granice za još jedan korak napred, hajde da pogledamo kako je došlo do toga da nam računari odrađuju gomilu pomoćnih poslova u svakodnevnom životu.
Prvo šta treba napomenuti je da je CPU ili Centralna Procesorska Jedinica svojevrsni mozak računara bez koga računar ne bi mogao ni da se pokrene.Za razliku od ljudi koji u proseku koriste oko 30% svog mozga, CPU u računaru je skoro stalno iskorišćen od 50% do 100% svojih mogućnosti.
Ljudska vrsta radi na konstantnom usavršavanju procesora kako bismo mogli što više svojih obaveza i zadataka da prenesemo na njih, a samim time stvorimo sebi još koji sat slobodnog vremena.
Ali prvo da pogledamo kako je evolucija tekla u oba slučaja:
U našem daljem istraživanju evolucije procesora vratićemo se u davnu prošlost kada je nastao prvi Intel CPU... bilo je to ne tako davne 1971. godine.
1971. godina
- NASA Apolo program je poslao Apolo 14 koji je sleteo na mesec,
- Amerika je započela Rat u Vijetnamu,
a Jim Morrison je pronađen mrtav u kadi što je obeležilo kraj grupe Doors.
Te godine je i Intel predstavio svoj prvi procesor pod nazivom 4004. On je apsolutno prvi mikroprocesor koji je ova kompanija napravila i koristio se isključivo u velikim računarskim sistemima. Pod velikim mislimo na fizički velike kao današnji frižideri i veći.
1975. Godina
- Već sledeće godine Intel je predstavio prvu seriju 8008 procesora za kućne računare pod nazivom Mark-8 koji su bili izuzetno teški za održavanje. U narednih nekoliko godina radilo se intenzivno na poboljšanju.
1974. godina
- Izabačen je na tržište prvi kućni računar iz serije 8080 pod nazivom Altair. Svim ljubiteljima zvezdanih staza ovo ime će biti poznato kao odredište broda Enterprise. Ovaj procesor je otvorio eru procesora za kućnu upotrebu.
Ukoliko premotamo još par godina unapred dolazimo do ...
1978. godina
Sovjetski Satelit Kosmos 954 izgubio je visinu i raspao se pri ulasku u atmosferu negde iznad Kanade,- Pokrenut je prvi BBS u Čikagu pod potpuno neinventivnim nazivom CBBS (za sve Vas koji ne znate šta je to BBS - to je preteča Interneta kakvog vi znate),
- Neko je ukrao posmrtne ostatke Čarlija Čaplina,
a Sex Pistols su odsvirali svoj poslednji šou (bar do ponovnog okupljanja '96.) 
Te godine nastao je i Intel CPU pod oznakom 8086 i 8088 koji su brzinom rakete izbacili kompaniju Intel na listu 500 najboljih kompanija. U narednih nekoliko godina se pojavljuju i procesori koji su velikoj većini vas poznati.
1981. godina
- IBM plasira na tržište prvi PC baziran na Intel8088 procesoru.
Sledeće godine Intel izbacuje na tržište procesore koji su postali poznati pod nazivom Intel286 i utabali put svojim nazivom za još nekoliko godina. Ovaj procesor je prodat u oko 15 miliona primeraka.
1985. godina
Vitni Hjuston je objavila svoj prvi album i tako započela svetsku karijeru. - Te iste godine je Meksiko Siti bio pogođen razornim zemljotresom.
Pojavljuje se procesor Intel386, ovo je prvi tridesetdvobitni procesor koji je omogućio i multitasking, odnosno pokretanje više programa istovremeno.
1989. godina
- Dolazi Intel486 serija procesora koja je po prvi put donela integrisan matematički koprocesor čime je omogućen drastično brži rad u matematički zahtevnijim aplikacijama.
Sledeći Veliki korak se dogodio pojavom Pentium procesora koji su pored toga što su doneli novi naziv doneli i potpuno novu arhitekturu procesora.
Iz priloženih slika može se videti koliko je napredovao dizajn Pentium procesora u odnosu na prve 8086 procesore, sama gustina izrade je neverovatno veća, a i pri tome je desna slika i u boji.
 |
 |
Naravno, pošto većina naših sugrađana misli da je najpametnija, tako je i Pentium mislio da je najpamentiji dok se nije izblamirao sa izračunavanjima i dao pogrešne rezultate.
Da, istina je! Prvi Intel Pentium procesori su pravili grešku pri nekim od matematičkih izračunavanja!
Problem se pojavljivao prilikom deljenja izrazito velikih brojeva kao što su 4195835 / 314572. Tačan rezultat je: 1,33384 Pentium procesori su greškom dobijali vrednost: 1.33374 Što znači da su pravili relativnu grešku od 0.0006%
Naravno Intel je odmah povukao tu seriju procesora, ispravio grešku i pustio u prodaju ispravljenu seriju.
Pentium procesori su i pored pomalo blamirajućeg starta po prvi put doneli zvuk, govor, fotografije i još mnogo toga što danas jednostavno i lako nazivamo multimedijom, a pre njih je bilo daleko i nedostižno.
U narednim godinama je dolazilo do zaista velikog unapređenja ove vrste procesora.
Dodavane su nove instrukcije za multimedijalne sadržaje (MMX), povećavana je radna brzina procesora, količina interne memorije procesora...
Možda najpoznatiji od svih iz ove serije procesora je Pentium 4 koji se može čak i danas pronaći u nekim računarima. Koliko je zaista velika razlika između prvog Pentiuma i Pentiuma 4 možete videti na slikama ispod.
|
 |
Kako su se zahtevi korisnika povećavali tako su i sami procesori napredovali, naravno zahtevi korisnika su postajali sve veći i složeniji.
Zamislite molim vas, neko je želeo da može da sluša muziku u isto vreme dok surfuje internetom na poslu, a da pri tome ne zatvara email program i kalendar koji će podići preko celog ekrana ako naiđe šef.
Zahtevi ove vrste su razvoj procesora usmerili ka tome da se omogući pokretanje i paralelno izvršavanje više programa odjednom, bez zastajkivanja jer su sekunde užasno bitne kada šef nailazi i niko ne želi da bude otpušten zbog toga što mu je računar presporo sakrio sajtove eksplicitnog tipa.
Intel je uvideo da jedan procesor neće biti dovoljan kako bi se ispunile sve želje ovih hirovitih službenika, pa je počeo razvoj multiprocesorskih rešenja.
Direktna posledica ovoga su današnji Core 2 Duo i Core 2 Quad procesori, koji i vama danas omogućavaju da slušate muziku, ali i da gledate utakmicu Primere u visokoj rezoluciji dok vam u pozadini stoje otvoreni svi programi potrebni za posao i rade svoje redovne zadatke potpuno nezavisno od vas.
Core2 Serija procesora je prikazana 2006. godine i označila je definitivni dolazak dvojezgarnih procesora u kućne računare. Ovo je za posledicu imalo daleko brže i lakše paralelno izvršavanje programa.
 |
 |
Isto kao što i vama mozak omogućava da paralelno dišete, stojite ili se krećete sa pivom u ruci i još gomilu toga što radite nesvesno, sada je postalo moguće i da kućni računari rade paralelno gomilu stvari. Možete da gledate film dok u isto vreme zipujete velike datoteke, a u pozadini se sa interneta skida najnovija epizoda vaše omiljene serije i pored svega toga računar u istom trenutku obavlja i redovan antivirus sken i defragmentaciju hard diska, a da vi toga niste ni svesni.
Za one sa stvarno ekstremnim potrebama intel je predstavio i četvorojezgarne procesore koji omogućavaju apsolutni multitasking i u najzahtevnijim aplikacijama.
 |
 |
Koliko je Core2Duo bio dobro rešenje možda najbolje pokazuje činjenica da je čak i čuvena alternativa PC računarima - Apple počeo svoje MAC računare da bazira na ovim procesorima.
 |
 |
Većina današnjih korisnika sve ove operacije uzima zdravo za gotovo jer nije bila prisutna u danima računara kada ste pre pokretanja programa morali sami da ga ručno unesete u memoriju računara. Ali većina ljudi i svoj mozak uzima zdravo za gotovo tako da ovo možda i nije dobro poređenje.
Ako pogledate celokupan Razvojni Put, ali ne Bore Šnajdera već Intel procesora, siguran sam da ćete se iznenaditi jer je u periodu od 1971. do 2008. što čini ukupno 37 godina, što opet predstavlja oko polovinu prosečnog ljudskog veka - jer Intel je uspeo da izmisli i razvije računarske procesore do te mere da oni sada mogu potpuno nezavisno da rade najrazličitije operacije; od automatskog kočenja vašeg automobila kad se detektuje naglo približavanje objekta ispred, pa sve do onih koji se ugrađuju u najnovije frižidere i automatski naručuju iz obližnjeg supermarketa namirnice čim nestane vašeg voljenog majoneza ili bilo čega drugog iz frižidera. Jedna od zaista zastrašujućih činjenica je da sveukupnu proizvodnju piva na svetu u velikoj meri proizvodnog procesa kontroliše računar.
Kao što smo negde na početku teksta rekli, nove generacije procesora preuzimaju na sebe sve više i više naših dnevnih obaveza, čime nama omogućavaju da smanjimo i onih 30% prosečnog iskorišćenja mozga, ili za one od vas koji ipak vole da rade na sebi, omogućavaju vam više slobodnog vremena za druge izuzetno bitne aktivnosti kao što je raspravljanje o uticaju globalnog otopljavanja na pivo, gledanje serije beksto iz zatvora preko interneta, i to u visokoj rezoluciji, za slučaj da nekad zatreba baš tako komplikovan način bekstva.
Upravo iz svih ovih životno bitnih razloga, jedva čekamo pojavljivanje Nehalem procesora i potajno se nadamo da će nam upravo on možda omogućiti da upotrebu svog mozga smanjimo za još koji procenat i da će nam doneti još bolji kvalitet piva.
Više o kompanijii Intel
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna |
|---|