Tehnoguru

Iako smo u poslednjih nekoliko meseci znatno više pažnje posvetili Intel platformi, novim procesorima, pločama i rešenjima, to nikako ne znači da je glavni konkurent, kompanija AMD, odustala od trke. Početkom godine predstavljeni su procesori izrađeni tehnologijom 45nm, a nakon toga uvedeno je i novo procesorsko podnožje, kao i podrška za DDR3 memorijski standard. Sve ove komponente, uz dodatak Radeon grafičkog rešenja, zajedno čine Dragon platformu, za koju se u AMD-u nadaju da bi mogla da im povrati uzdrmane tržišne pozicije i konačno dovede kompaniju u vode pozitivnog poslovanja.

Insistiranje na proizvodnji nativnog četvorojezgarnog procesora, koji će biti izrađen u tehnologiji 65nm, umalo nije skupo koštalo AMD. K10.5 arhitektura, poznata i pod kodnim imenom Agena, kasnila je sa izlaskom na tržište, a kada su konačno predstavljeni procesori iz serije Phenom, široki krug korisnika je bio donekle razočaran. Situacija je bila posebno loša kada je u pitanju desktop segment, pošto su serverske verzije ipak donekle opravdale poverenje, pre svega zahvaljući integrisanom memorijskom kontroleru i nativnoj četvorozgarnoj arhitekturi, koja je omogućila veoma dobru komunikaciju između samih jezgara. Veoma koristan dodatak, kada je serversko okruženje u pitanju, bilo je uključivanje keš memorije trećeg stepena, ukupnog kapaciteta 2MB.

Ipak, desktop performanse su u najvećem broju slučajeva bile prilično razočaravajuće, pa su se Phenomi u nekim situacijama, i pored dva jezgra više, „mučili" sa Core2 Duo procesorima, a Core2 Quad je bio brži u gotovo svim testovima - čak i najstariji model Q6600. Dodatne probleme stvarala je ogromna potrošnja i zagrevanje, a entuzijastima se nije dopadao ni ograničeni overklok potencijal koji su Agena jezgra imala. Sve ovo je značajno uticalo na loš imidž u osnovi jako dobro osmišljene arhitekture, koja je svoju validaciju dobila i predstavljanjem Intel Nehalem procesora - tehnički potkovani čitaoci ne mogu da previde očigledne sličnosti u organizaciji Phenom i Core i7 procesora. Naravno, Intelova realizacija je bila daleko bolja, što je i za očekivati od kompanije te veličine, koja je iz ere Pentium 4 procesora svakako izvukla pouke.

Sa kašnjenjem od godinu dana u odnosu na Intel, i AMD je uveo napredniji proces proizvodnje, pa se druga revizija Phenom procesora kodnog imena Deneb izrađuje u 45nm. To nije i jedino unapređenje - najveći broj zamerki prethodniku je ispravljen, popravljene su performanse u svim situacijama, donekle je smanjena potrošnja, a prema najavama, daleko je uvećan overklok potencijal. I pored svega toga, cena platforme je ostala na veoma prihvatljivom nivou, što će se dopasti najvećem broju korisnika. Fleksibilnost arhitekture još jednom je dokazana predstavljanjem trojezgarnih i najavom dvojezgarnih procesora, nastalih isključivanjem neispravnih delova čipa, što dodatno podiže stopu prinosa po svakom vaferu iskorišćenom u proizvodnji.

Novi procesori su osnova Dragon platforme koju AMD nudi korisnicima - sem Phenom II procesora, sastavni delovi su i 790 čipset i grafički čip RV7x0, osnova Radeon 4000 serije grafičkih karti. Na ovaj način AMD je trenutno jedini proizvođač koji nudi celokupnu platformu, koja ima relativno konkurentne performanse u svim segmentima primene računara - NVidia ne poseduje sopstveno CPU rešenje, dok su grafički čipovi koje Intel prodaje u ogromnim količinama nedovoljni za bilo kakvu ozbiljniju multimedijalnu primenu, a pogotovo igranje - i tako će ostati makar do pojave Larrabee grafičkog jezgra. Ovo stavlja AMD u unikatan položaj kada je hardver za personalne računare više klase u pitanju, ali je put do kapitalizacije ove pozicije i sticanja profita dugačak i, u ovom trenutku, prilično neizvestan.