| Indeks članka |
|---|
| Nehalem skalira... na niže |
| Intel Lynnfield na testu |
| Rezultati |
| Lynnfield - da ili ne |
| Sve strane |
Intel predstavljanjem Lynnfield procesora dobija više nego adekvatnu zamenu za sada već vremešnu Core2 arhitekturu u višem srednjem tržišnom segmentu. Razloga za zadovoljstvo svakako ima dovoljno. Nehalem je dovoljno modifikovan da bude rentabilan za proizvodnju širokih razmera, sa izostavljanjem trećeg memorijskog kanala i QPI veze. Kao što smo rekli, prva stavka neće uticati previše na performanse u nama najinteresantnijem desktop segmentu, dok će se cena koja je plaćena izbacivanjem druge najbolje videti u situaciji kada budemo imali više vremena da probamo zahtevne grafičke režime rada - SLI i CrossFire.
Kada su performanse u pitanju, Lynnfield ih nudi taman pravu meru - brži je klok za klok i od prethodne Core2 generacije kompanije Intel, ali i od konkurencije u vidu Phenom II procesora. Kada se ima u vidu i njegovo tajno oružje, Turbo mod koji ovoga puta zbog nedostatka vremena i nismo detaljno istestirali, procesori zasovani na ovom jezgru predstavljaju dobro rešenje i za single-thread i za multi-thread aplikacije. Još jedna stvar koju nismo mogli da detaljnije ispitamo je overklok, primarno zbog nedostatka vremena (medija kit nam je bio na raspolaganju tek par dana), ali i zbog prilično nestabilnog BIOS-a Intelove P55 ploče. Ipak, uspeli smo da Lynnfield poteramo na 4GHz, što je na vazduhu odličan rezultat, koji retko koji Phenom II procesor može da dostigne, i to samo sa daleko skupljim hlađenjem.
 |
 |
 |
 |
 |
Niže latencije grafičkog podsistema, koje u teoriji donosi integracija PCIe 2.0 kotrolera u sam procesor, nisu vidljive u praksi. Moguće da će se situacija donekle popraviti u budućnosti, kada budu predstavljene brže grafičke kartice, ali u ovom trenutku to jednostavno nije slučaj. Svakako je moguće uticaj na konačne rezultate ima i nedovoljna nezrelost platforme, koja se pre svega ogleda u BIOS-u matične ploče. Flešovanje nove verzije nam je donelo merljivo ubrzanje od nekoliko procenata, što znači da još ima prostora za napredak.
Jedna stvar koja nam se veoma dopala je nisko zagrevanje - temperatura se tokom testiranja kretala oko 50 stepeni, čak i prilikom korišćenja referentnog rashladnog rešenja (koje je izuzetno niskog profila i malih dimenzija, da pomenemo i tu činjenicu).
Situacija se donekle menja kada se u igru uključi cena, kao i ono što dobijate ako platite razliku u odnosu na prethodnu generaciju. Nova platforma će vas, prema trenutno raspoloživim informacijama, ukupno koštati najmanje oko 300 evra za Core i5 750, P55 ploču srednje klase i 4GB DDR3 memorije. Ovde se vidi da Intel plaća danak izuzetnoj prethodnoj generaciji - ko god da već poseduje neki od Core2Quad procesora, jednostavno nema ni najmanji ekonomski opravdan razlog da prelazi na novu generaciju - dobitak jednostavno nije dovoljno veliki da opravda ulaganje. Čak se i onima koji već poseduju P35/P45 ploču i neki dvojezgarni model daleko više isplati da nadograde samo centralni procesor C2Q modelom serije 9000 (model Q9550 je najbolji kandidat, zbog odličnog odnosa vene i performansi). Sa druge strane, ako ne spadate u gore opisanu kategoriju i spremate se da nabavite novu konfiguraciju srednje klas, nema ni jednog razloga da ne odaberete Lynnfield na P55 platformi. Posebno kada se uzme u obzir pad cena DDR3 memorija.
Moramo reći da se i AMD ozbiljno uključio u trku - Phenom II je sporiji na identičnoj frekvenciji, slabije se overklokuje, ali ipak nudi prilično uporedive performanse u desktop segmentu, po nižoj ceni kada se gleda celokupna platforma.
Kada su dva testirana procesora u pitanju, verujemo da će pronaći svoje kupce, ali da će najpopularniji predstavnik Lynnfield familije biti onaj koji ovoga puta nismo testirali - Core i7 860 će biti tek nešto maraginalno sporiji od modela 870, a skoro duplo jeftiniji. Kao što ste videli, Hyperthreading mu u određenim situacijama donosi značajnu prednost u odnosu na Core i5 - svakako ne gotovo 50% koliko će iznositi razlika u ceni, ali ipak daleko više nego 5% kolika je razlika u radnom taktu (u testovima multimedijalne kompresije dobitak je recimo punih 20%). Naravno, određeni procenat performansi donosi i nešto brži memorijski kontroler.
Lynnfield bazirani Core i7 procesori u ovom trenutku imaju još jednu ozbiljnu alternativu - sada već godinu dana stari Core i7 920, koji je daleko jeftiniji od modela 870, a tu negde po ceni sa 860. Sumnjamo da će Intel dugo održavati ovakvu situaciju na tržištu, i verujemo da će Core i7 920 relativno brzo biti povučen. Alternativa sličnih performansi, ali daleko rentabilnija za samu kompaniju, već je tu.
U skoroj budućnosti istestiraćemo detaljnije performanse nove arhitekture u Turbo režimu rada, a potrudićemo se i da utvrdimo krajnje overklok domete nove generacije procesora. Naravno, odgovarajuća ploča je već tu, već pominjani i pomalo (namerno?) misteriozni model kompanije Gigabyte GA-P55-UD6. Svakako će biti interesantno i videti da li stabilan BIOS može doneti skok performansi, čak i u situaciji kada je veliki broj najvažnijih delova sistema već integrisan u sam procesor.
Zahvaljujemo se beogradskoj Intel kancelariji koja nam je obezbedila Press Kit i tako omogućila ovaj test.
TrackBack URI za ovaj podatak
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|