Tehnoguru

Već duže vreme Intel se protiv agresivno zacenjenih proizvoda kompanije AMD u klasi ispod 150 dolara/evra borio sada već polako zastarelom arhitekturom Penryn, Core2Duo i Quad procesorima namenjenim prastarom LGA775 procesorskom podnožju. Konačno je došlo vreme i da se ovaj „problem“ reši, sa novom revizijom Nehalem arhitekture namenjene nižim tržišnim segmentima.

Prošlo je gotovo 15 meseci od momenta predstavljanja Nehalem arhitekture i prvih procesora iz Core i7 generacije, koji su lestvicu performansi podigli na taj nivo da je i danas nedostižan. Naravno, budući da je u pitanju bila skupa tehnologija, sa trokanalnim DDR3 memorijskim kontrolerom, novim podnožjem i velikom količinom keš memorije trećeg stepena, nije ni bilo za očekivati da zauzme veći deo tržišta – šta više, sam Intel je prognozirao da će tokom 2009. godine ovi procesori doneti samo par procenata ukupne zarade kompanije (koja je, pomenimo još jednom, bila rekordna u poslednjem kvartalu).

Pre šest meseci Intel je po prvi put spustio Nehalem arhitekturu stepenicu niže, u cenovni rang oko 200 dolara/evra. Nova procesorska arhitektura Lynnfield donela je još jedno podnožje, LGA1156, dvokanalni memorijski kontroler i novi način komunikacije sa ostatkom sistema – PCIe kontroler je bio integrisan u sam procesor, a sem njega postojao je samo PCH (Platform Controller Hub) za komunikaciju sa periferijama. Procesori zasnovani na ovoj arhitekturi svrstani su u Core i5 i, da unese malo zabune, Core i7 serije, a bili su izrađivani u 45nm proizvodnom procesu.

Početkom 2010. godine, (na CES manifestaciji u Las Vegasu) Intel je prikazao i nove derivate, namenjene nižim tržišnim segmentima. I oni će, poput već predstavljenog Core i5 modela koristiti LGA1156 podnožje i posedovati dvokanalni memorijski kontroler. Međutim, to ne znači da je ova arhitektura „dosadna“ i da je u pitanju jednostavna optimizacija za niže tržišne segmente – ispod haube kriju se mnoga unapređenja koja nam mogu pružiti direktan uvid u blisku budućnost.

Pre svega, novi procesori se izrađuju trenutno najnaprednijim tehnološkim proizvodnim procesom – 32nm, što donosi (ponovićemo po cenu da postanemo dosadni) manju površinu čipa, niži radni napon, manju potrošnju i veću brzinu. Sve 32nm procesore treba svrstati u Westmere arhitekturu, koja nam je poznata i kao pravi naslednik Nehalema, sa nativnim šestojezgarnim modelima Core i7 serije kodnog imena Gulftown kao perjanicom, koji bi trebalo da se pojavi u narednim mesecima. Ovi procesori će posedovati i trokanalni memorijski kotroler, kao i čitavih 12MB keš memorije trećeg stepena. Nama su trenutno mnogo interesantniji procesori iz Core i3 i Core i5 serija, i činiće ih dvojezgarni modeli sa uključenom HyperThreading mogućnošću, kao i verzije bez nje koje će se prodavati pod popualrnim brendom Pentium. Novi procesori namenjeni masama projektovani su pod kodnim imenom Clarkdale za dekstop, odnosno Arrendale za mobilne verzije.

Druga veoma važna stvar kod novih procesora je integracija grafičkog jezgra u centralni procesor. Ovakvo rešenje, u kome su dva nezavisna čipa po prvi put smeštena pod jedan heat-spreader, po prvi put srećemo na mejnstrim dekstop računarima. Iako nije u pitanju u pravom smislu hibrid CPU-a i GPU-a, jer postoje dva odvojena parčeta silicijuma, a čipovi čak nisu ni izrađeni u istom proizvodnom procesu – već smo rekli da je sam CPU izrađen 32nm tehnologijom, dok se GPU izrađuje u 45nm. Samo grafičko jezgro nije revolutivni pomak u odnosu na prethodnu generaciju, već jednostavna evolucija, uz neka unapređenja i unutrašnje optimizacije. Broj izvršnih jedinica je povećan za 20% (sa 10 na 12), povećan je i radni takt čipa, a zbog integrisanog memorijskog kotrolera povećana je i brzina pristupa memoriji. Novi čip nosi ime GMA HD, i prema tvrdnjama same kompanije, doneće ubrzanje od oko 50% u odnosu na prethodnu generaciju GMA 4500 koju smo sretali u G45 čipsetu. To svakako i dalje nije dovoljno za udobno igranje novijih naslova (iako podržava DirectX 10), ali jeste korak napred, a ne treba zaboraviti ni neke druge funkcije, poput boljeg dekodiranja HD sadržaja, što je velikom broju korisnika i važnija karakteristika od broja sličica u sekundi.

Interna organizacija Clarkdale/Arrendale jezgra, u kojoj su CPU i GPU međusobno povezani QPI linkom, donosi prednosti, ali i neke probleme. Jedan od njih su veće latencije, budući da se komunikacija procesora sa memorijom odvija preko GPU-a. Uz to, ovi čipovi rade na različitim frekvencijama, a ni kada priključite eksternu grafičku kartu GPU neće biti u potpunosti isključen (jer su njegovi delovi i dalje neophodni za komunikaciju procesora i memorije), što donekle podiže potrošnju. Kada su brzine grafičkog čipa u pitanju, kretaće se od 166 do 900MHz (u zavisnosti da li je u pitanju model za ultramobilni, mobilni ili desktop segment), sa mogućnošću dinamičkog overkloka.

Prednost koju donosi savršeniji tehnološki proces veoma je lako uočljiva kada se pogledaju dimenzije čipova – 382 miliona tranzistora koje Intel 32nm tehnologijom pakuje u sam CPU zauzima površinu od 81mm², dok grafički čip sa memorijskim kontolerom, izrađen u 45nm procesu sadrži 177 miliona tranzistora, sa površinom od 114mm² - prevedeno u brojke, 116% više tranzistora na ~29% manjoj površini.

Svi novi procesori koristiće LGA1156 podnožje, pa će uz novije verzije BIOS-a raditi i na pločama zasnovanim na P55 platformi. Ipak, na njima nećete moći da koristite integrisanu grafiku, jer jednostavno ne poseduju neophodne konektore na koje bi povezali monitor/televizor/projektor. To u praksi znači da će se u najnižim klasama ovi procesori prodavati sa novim pločama – nova platforma će koristiti H55, H57 ili Q57 „čipsetove“. Iako u osnovi veoma slični, namenjeni su različitim tržištima (kućni ili biznis korisnici), pa stoga poseduju i donekle različite mogućnosti (RAID mogućnost, broj USB konektora i slično). Ipak, više o samim čipsetovima ćemo pisati nekom drugom prilikom, kada na red dođe nova generacija ploča – za sada ćemo se koncentrisati na sam CPU.

Kao što smo već rekli, Clarkdale i Arrendale biće prodavani u ukupno 3 različite serije – Core i5, Core i3 i Pentium. Clarkdale (desktop) verzija novog čipa prodavaće se pod oznakom Core i5 6xx, posedovaće 4MB L3 keš memorije, podržavaće TurboBoost tehnologiju za dinamički overklok i HyperThreading, a grafičko jezgro u njemu radiće na 733 ili 900MHz. Potrošnja će se kretati od 73W do 87W, uz napomenu da najveći potrošač među njima i nije najbrži procesor – 87W troši danas testirani Core i5 661 sa najbržom verzijom grafičkog jezgra, dok Core i5 670 radi na većoj frekvenciji, ali je uparen sa sporijim grafičkim čipom. Clarkdale će biti korišćen i za desktop verzije Core i3 5xx serije procesora – jedina razlika u odnosu na pomenute Core i5 modele je izostanak TurboBoost tehnologije. Poslednja verzija Clarkdale jezgra je Pentium Pentium G6xxx serija, koja će posedovati 3MB keš memorije, ali neće imati HyperThreading mogućnost. Očekivano, ovo će biti i najjeftiniji Clarkdale.

Arrendale je namenjen mobilnom segmentu, i takođe će se prodavati u nekoliko serija procesora. Najslabija verzija Arrendale-a će biti procesori iz Core i3 3xx serije, koji neće posedovati TurboBoost tehnologiju, grafičko jezgro će raditi na nižoj frekvenciji, a dolaziće sa 3MB L3 keš memorije. Core i5 4xx i 5xx uz sve ovo poseduju i TurboBoost opciju. Najjača verzija Arrendale-a će se prodavati u obliku Core i7 6xx serije, koja u odnosu na mobilni Core i5 poseduje i veću količinu keš memorije trećeg stepena – ukupno 4MB.

Komunikacija sa ostatkom sistema (PCH čip i dalje periferije) odvija se preko DMI interfejsa, kao i na P55 platformi, dok se za povezivanje sa monitorima i drugim uređajima za prikaz slike koristi i FDI (Flexible Display Interface).

Ispod haube Intel je uključio i neke nove x86 instrukcije, namenjene pre svega enkripciji podataka na hard disku „u letu“, zvane AES-NI. Ovo će prilično značiti koroprativnim korisnicima koji na kompanijskim računarima intenzivno koriste ovu funkciju, jer bi trebala da popravi performanse i do 15-20% u odnosu na procesore koji ih ne podržavaju (između ostalih i Lynnfield jezgro).

Za prvi susret sa Clarkdale platformom lokalna kancelarija kompanije Intel obezbedila nam je Core i5 661 procesor, koji predstavlja i najjači mejnstrim model u ovoj seriji. Nije u pitanju samo postojanje najbržeg grafičkog jezgra (900MHz), već i izostanak nekih tehnologija orijentisanih pre svega ka biznis korisnicima - VT, vPro i TXT (Trusted Execution Technology).