| Indeks članka |
|---|
| AMD Thuban - Hexacore među nama |
| AMD 890FX - novi čipset visoke klase |
| Rezultati |
| 6 jezgara za desktop |
| Sve strane |
U trenutku dok većina korisnika poseduje u svojim kućnim računarima procesore sa dva jezgra, a one sa tri ili četiri obično nalazimo u računarima entuzijasta, vodeći svetski proizvođači procesora za kućne računare već predstavljaju modele sa šest jezgara. Nepuna dva meseca nakon kompanije Intel sa svojim Gulftown čipom, i AMD se uključuje u ovu trku sa svojim novim proizvodom, kodnog imena Thuban.
Prošlo je nešto više od dve i po godine od trenutka kada je prvi procesor iz serije Phenom predstavljen tržištu. Ta prva generacija, zasnovana na K10 arhitekturi bila je izuzetno dobro zamišljena i projektovana, sa mnogim rešenjima koja su i danas aktuelna, ali krajnji proizvod je bio daleko od impresivnog. Glavni uzrok problema je bio previše ambiciozan dizajn za proizvodni proces u tom trenutku dostupan kompaniji AMD – 65nm je značilo veću površinu, veće zagrevanje i niže radne frekvencije, što je sve doprinosilo manjoj konkuretnosti u odnosu na Intelovu tadašnju četvorojezgarnu ponudu. Ogromna razlika u radnim taktovima značila je da su ovi četvorojezgarni procesori u nekim testovima značajno zaostajali i za E8000 serijom dvojezgarnih procesora kompanije Intel.
Stoga je prvi i osnovni zadatak kompanije AMD u narednom periodu da podigne ovu prosečnu cenu po kojoj se prodaju njihovi procesori, kako bi ostvarila što veći profit. Taj cilj se može ispuniti na dva načina – potpunim redizajnom arhitekture i pravljenjem procesora koji će jednostavno biti brži od konkurencije u svim klasama, ili pametnim pozicioniranjem proizvoda u odnosu na konkurenciju. Prvo rešenje jednostavno nije realno u ovom trenutku, budući da Intel koristi veoma jaku Nehalem arhitekturu sa svojim derivatima, i AMD jednostavno nije u stanju da parira performansama. Drugi način, kojim će AMD ponuditi rešenje koje je nedvosmisleno brže ili makar veoma blisko po performansama najpopularnijim Intelovim procesorima više klase (u ovom trenutku su to Core i5-750, Core i7-860 i donekle Core i7-930), ali opet zadržati prednost u odnosu cene i performansi je naravno moguće i primenjivo. U AMD-u su se očekivano odlučili za ovaj pristup, i odlučili da desktop tržištu predstave šestojezgarni procesor prilično povoljne cene.
Kodno ime novog dizajna je Thuban, i kao i prethodni procesori iz ove generacije pripada Star seriji proizvoda, što znači da je nazvan po zvezdi, koja se nalazi u sazvežđu Zmaja.
 |
 |
Dizajn je u osnovi identičan ranije predstavljenim Phenom II procesorima. Tako Thuban poseduje ukupno 6 jezgara K10 generacije, 128 KB L1 keš memorije po jezgru (64 za podatke i 64 za instrukcije), 512KB L2 keš memorije po jezgru, i ukupno 6MB keš memorije trećeg stepena koju sva jezgra ravnopravno dele. I proces proizvodnje je sasvim očekivan, pošto se i dalje radi o 45nm SOI (Silicon on Insulator) u kome se proizvode svi procesori Phenom II generacije. Iako je Intel već prešao na 32nm proces proizvodnje, što bi trebalo da znači i ogromnu prednost zbog uštede na prostoru i niže potrošnje, stvari nisu toliko crne po AMD – trenutno se manje od 10% procesora kompanije Intel proizvodi ovim procesom, a čak i do kraja godine taj broj će tek nešto malo preći 20%. Ovo znači da će se Thuban u narednih 6-9 meseci takmičiti prevashodno protiv Core i5 i Core i7 procesora proizvedenih identičnim proizvodnim procesom.
Sama procesorska jezgra zahvataju daleko manje tranzistora u odnosu na keš memoriju, pa ni dodavanje 50% većeg broja ne povećava ukupnu površinu ravnomerno. Tako procene govore da Thuban poseduje ~904 miliona tranzistora, naspram 758 miliona kod Deneba, kao i površinu od 346mm² (258 u slučaju Deneb jezgra). Poređenja radi, Intel Core i5-750 koristi ~774 miliona tranzistora, sa površinom od 296mm², a nešto stariji Core i7-975, zbog nedostatka PCIe kontrolera koji je u Lynnfield-u integrisan u sam procesor, „samo“ 731 milion tranzistora i površinu od 262mm².
SixCore PHEIIX6 diagram
Još jedna stvar koja nije promenjena u odnosu na prethodnu generaciju je deklarisana potrošnja. Tako je Thuban, u svojoj najjačoj inkarnaciji, deklarisan na 125W, što je potrošnja identična onoj na najjačim četvorojezgarnim Phenom II procesorima. Najavljeni su i modeli sa još nižom potrošnjom (95W), iako ih nećemo videti još nekoliko meseci.
Thuban, kao i svoji prethodnici, koristi AM3 procesorsko podnožje, iako je u potpunosti kompatibilan i sa prethodnim revizijama. Naravno, nešto ovako je moguće samo zbog implementacije dva različita dvokanalna memorijska kontrolera – tako i ovaj šestojezgarni procesor moguće upariti i sa DDR2 i sa DDR3 memorijom, što još jednom produžava tržišni život sada već veoma starih procesorskih podnožja (AM2 se pojavio pre gotovo 4, a AM2+ nešto manje od tri). Iako nema garancije da je Thuban raditi i na ovim starim pločama, posebno onim sa AM2 podnožjem starim gotovo četiri godine, prema informacijama koje posedujemo, za tako nešto nema tehničkih prepreka, ali podrška kroz BIOS zavisi pre svega od proizvođača same matične ploče.
Sekvenca testiranja
Ukoliko ste čitajući sve ovo do sada pomislili da je Thuban rađen i projektovan „na silu“ kako bi se ponudilo nešto novo što bi konkurisalo Intelu pukim povećanjem broja jezgara, niste u pravu. „Ispod haube“ primenjeno je rešenje koje Intel koristi još od pojave Nehalem arhitekture, a sada ga po prvi put viđamo i na jednom proizvodu kompanije AMD – AMD Turbo Core Technology. Pogađate, reč je o dinamičkom overkloku u situacijama kada sva jezgra nisu uposlena, čime se automatski podiže frekvencija onih jezgara koje izvršavaju aplikaciju (prema informacijama iz AMD-a, za tri jezgra se obara, a za tri povećava frekvencija). Tehnologija je implementirana na hardverskom nivou, pto znači da radi nezavisno od operativnog sistema koji se koristi. Procesor ne isključuje u potpunosti jezgra koja ne koristi, već im obara radni napon i frekvenciju na 800MHz, dok preostalim povećava napon i dodatno ih overklokuje. Procesor koristi CPU Power States (C-States) i CPU Performance States (P-States) za ove operacije, pa je Turbo Core možda najbolje posmatrati kao nadgrardnju Cool’n’Quiet tehnologije koju AMD koristi već dugo vremena.
Rešenje je u osnovi slično Turbo Boost tehnologiji koju u svojim procesorima koristi Intel, iako je ona nešto naprednija, budući da postoji deo procesorske logike koja je samo ovome posvećena, prati sve parametre rada (temperatura, potrošnja i slično) i može i u potpunosti da isključi pojedina jezgra.
Šta je namera AMD-a iza implementacije Turbo Core tehnologije? Već neko vreme se govori o tome da hardver napreduje mnogo brže od softvera, i da, izuzimajući neke profesionalne alate, većina programa i dalje zavisi prevashodno od sirove brzine. Na ovaj način se podižu performanse u takvim, nedovoljno optimizovanim programima za multi-thread izvršavanje, što je AMD-u preko potrebno, budući da u tom segmentu sa trenutno aktuelnim arhitekturama zaostaje za Intelom.
AMD će inicijalno ponuditi kupcima četiri različita procesora zasnovana na Thuban arhitekturi, a kasnije će im se pridružiti još nekoliko modela. Ipak, noviteti koje AMD predstavlja danas ne završavaju se novim procesorima – posle veoma dugog vremenskog perioda, konačno je došlo vreme i za novi čipset najviše klase, namenjen entuzijastima.
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|