Tehnoguru

Kompanija AMD već više od četiri godine, od pojave Conroe arhitekture i prve generacije Core2 Duo procesora nije u stanju da parira Intelu kada su sirove performanse u pitanju. Kada to već nije slučaj, druga najbolja stvar je održavanje tržišnog udela pre svega niskim cenama, što im, na zadovoljstvo velikog broja krajnjih korisnika, i uspeva. U klasi do 100 evra AMD nudi veliki broj različitih procesora – jednojezgarne Semprone, kao i dvojezgarne, trojezgarne i četvorojezgarne Athlone i Phenome druge generacije. Kada je već to slučaj, i već za 60-ak evra možete da kupite čak i trojezgarni procesor, pitanje je koliko je uopšte svrsishodno i dalje nuditi dvojezgarne modele, ali to ne sprečava AMD da ih nudi, i danas predstavi dva nova procesora, po jedan iz Athlon II i Phenom II generacije.

Kada su tokom prošlogodišnjeg sajma visokih tehnologija Computex predstavljena dva nova dvojezgarna procesora kompanije AMD, i pored te zajedničke karakteristike, bilo je jasno da su nastali na veoma različite načine.

Dvojezgarni Phenom 2 X2 nastao je isključivanjem dva „neispravna“ jezgra punog Deneb čipa, zadržavajući standardnu količinu keš memorije – 512KB L2 keša po jezgru, i ukupno 6MB deljenog L3. Prednosti ovakvog pristupa su naravno bolje performanse, a mane daleko veći broj tranzistora i površina čipa, a samim tim i viša proizvodna cena. Ipak, prodajući ovakve procesore AMD je u stvari snižavao ukupnu cenu proizvodnje, budući da je ovo najbolji način da se poveća yield. Drugi procesor je oživeo još jedan poznati brend ove kompanije, Athlon, i dobili smo drugu generaciju procesora pod ovim imenom. Iako je pre predstavljanja ovog modela bilo dosta nedoumica i različitih glasina o direktnoj vezi sa Deneb jezgrom, ispostavilo se da one nisu tačne – Regor se proizvodio bez L3 keš memorije, ali sa 1MB L2 po jezgru.

Veoma interesantnom rešenju AMD je pribegao kada je u pitanju memorijski kontroler – naime, implementirane su dve generacije, i ovi procesori bez problema mogu da rade i na starijim AM2/AM2+ pločama i DDR2 memorijom, kao i sa novom generacijom, AM3 i DDR3. Starim kupcima AM2(+) generacije ovo je omogućilo odličnu mogućnost nadogradnje, jer je za bolje performanse bilo potrebno samo promeniti CPU, što su mnogi i iskoristili. Dugo vremena konkurencija ovim modelima bili su 45nm procesori iz Core 2 Duo generacije (serije E7000 i E8000), sa kojima su se veoma dobro nosili, i nudili odličan odnos cene i performansi.

Sve ovo, nakon veoma loših karakteristika prve generacije Phenom procesora zasnovanih na Agena jezgru, omogućio je prelazak na napredniji procese proizvodnje. 45nm litografija omogućila je daleko veće radne taktove uz istovremeno smanjenje potrošnje, ali i „ugradnju“ tri puta veće količine L3 keš memorije (sa 2MB na 6MB), što je za ovakvu arhitekturu svakako veoma važno.

Ipak, glavna prednost ovih procesora bila je povoljna cena, i AMD je ovakvim pozicioniranjem naravio popriličnu gužvu u klasi ispod 100 evra. Uz dvojezgarne, u njoj su se našli i trojezgarni i četvorojezgarni Athlon II procesori, kao i trojezgarni Phenom II, sa 6MB L3 keš memorije. Jednostavno, kompanija je pokrila sve situacije, i korisnicima omogućila izbor prema spostvenim potrebama – da li žele veću radnu frekvenciju, ili više jezgara.

Nakon inicijalnog predstavljanja ovih procesora, u prethodnih 15 meseci AMD je ponudu redovno osvežavao, i sa frekvencija sa kojima su inicijalno predstavljene, ove serije ubrzane su za po par stotina megaherca, a sa novom revizijom jezgra obezbeđen je rad na nižem naponu, što je sa druge strane donosilo nešto bolji overklok potencijal njegovim dodatnim povećavanjem.