Tehnoguru

Kada primetite da je vaš PC počeo da radi znatno sporije nego ranije i da su performanse opale, vreme je da napravite plan kako da rešite ovaj problem. Ponekad je lakše odraditi kompletnu reinstalaciju, ali ovakav radikalan pristup ima i svoje nedostatke. Ne samo da je potrebno dosta vremena da sve vratite u stanje kako ste navikli, nego može da vam se desi i da propustite da bekapirate nešto što vam je važno. Zato preporučujemo da prvo proverite nekoliko mogućih uzroka usporavanja i tako rešite problem.

Spremili smo za vas plan po kome možete da proverite i otklonite uzrok vašeg problema. Najverovatniji mogući uzroci su prvi na listi. Moguće je da imate više kombinovanih uzroka za usporenje sistema, pa čak i za povremeno "zaglavljivanje" ili resetovanje. Preporučujemo vam da proverite sve pobrojane moguće uzroke.

 

Pregrevanje procesora

Ovo je najčešća pojava koja dovodi do pada brzine, pa i težih posledica kao što je nestabilnost u radu ili resetovanje.

Savremeni procesori se i pored svih nastojanja proizvođača da smanje njihovu potrošnju i delje dosta greju. Toplota sa procesora mora efiksano da se odvede, inače će se pregrejati i najčešće z to služe hladnjaci sa ventilatorom. Oni otkazuju iz nekog od sledećih razloga:

Nakupila se prašina na peraja ventilatora i sprečava ga da se normalno okreće

Motor ventilatora je otkazao

Ležajevi ventilatora su se istrošili i razlabavili

Nakupilo se previše prašine ne hladnjak koja ne dozvoljava odvođenje toplote

Sve ovo ćete lako ustanoviti pregledom. Prašina na hladnjaku se vidi, a ako postoji problem sa ventilatorom, to možete da primetite ili po zvuku ili dodirom. Ventilator sa lošim lezajevima počne da bruji ili da vibrira. Vremenom, vibracije i buka se pojačavaju. Moguće je da ćete čišćenjem prašine problem privremeno rešiti, ali ako je već počeo da vibrira ili da se čuje, radni vek mu je već smanjen, pa planirajte zamenu – što je sigurno rešenje.

Procesor može da se pregreva i ako hladnjak nije pravilno montiran ili ako termalna pasta nije dobro nanešena (ili je nema uopšte). Takođe, pasta slabijeg kvaliteta može da se isuši i izgubi svojstva vremenom, pa je treba zameniti.

Količina paste koju treba ravnomerno naneti na procesor

                      

Svakako pregledajte i samo kućište, jer može da se desi da je prestao da radi neki od ventilatora koji obezbeđuje pravilno provetravanje celog kućišta. Kod nekih modela kućišta postoje filteri za vazduh koji mogu vremenom da se ispune prašinom i zapuše, pa ih treba očistiti ili zameniti.

 

Napomene:

• Procesor može da se pregreva i zbog overklokovanja. Ukoliko je vaš procesor overklokovan, razmislite o boljem sistemu za hlađenje.

• Povišena temeratura u prostoriji takođe može da bude uzrok pregrevanja.

 

Problemi sa RAM memorijom

Nekoliko situacija može da dovede do problema sa memorijom.

• RAM se pregreva

• Nemate dovoljno RAM-a

• Kontaktni problemi

• RAM je nestabilan što može da se ustanovi samo rigoroznim testovima

Pregreavanje RAM modula spada u istu kategoriju problema kao i pregrevanje procesora. Doduše RAM po pravilu nema ventilator, ali može da ima peraja hladnjaka. Ako su zaprašena, očistite ih, mada je verovatije da imate problem sa provetravanjem celog kućišta, pa važe iste napomene kao za pregrevanje procesora. Razmislite i o dodavanju venitilatora koji bi duvao na RAM module.

Primer hladnjaka za RAM memoriju

                                     

Nov računar nije opterećen dodatnim softverom, a većina nas je sklona da doda gomilu zgodnih alata, dodataka, praktičnih pomagala i slično, a svi oni rade u pozadini i zauzimaju deo RAM-a. Tako polako dospevamo u situaciju da jednostavno nemamo dovoljno RAM-a. Rešenje je jednostavno. Dodajte još RAM-a.

Ponekad se dešava da oksidišu kontakti na RAM modulima. Los kontak će izazvati povremeno blokiranje računra. Izvadite module i običnim papirom istrljajte kontaktne površine. To bi tebalo da reši problem.

Prljavi kontakti na RAM modulima

                                 

 

 

 

 

 

 

Ukoliko baš nemate sreće, naleteli ste na loš komad RAM-a koji vremenom degradiro, ali nije otkazao potpuno. Ovo nije tako česta situacija ali je sasvim moguća. Ovaj kvar je jako teško ustanoviti, jer uobičajeni RAM testovi najčešće prođu bez greške. Samo višesatno testiranje rigoroznim testovima može da ukaže na neispravnost. Rešenje je zamena.

 

Problemi sa hard diskom

• Fragmentisani fajlovi

• Disk je neposredno pred otkazom

Sam hard disk nije čest uzrok opadanja performansi, nego stanje zapisa na njemu. Vremenom dolazi do pojave fragmentacije fajlova. To je pojava koja nastaje zato što se novi fajlovi upisuju na mesto obrisanih. Ukoliko je novi fajl veći od obrisanog, deo će biti upisan na to mesto, a ostatak na neka druga prazna mesta, koja takođe mogu biti mala. Vremenom sve više fajlova bude isfragmentisano, što značajno usporava rad sistema jer mora da "obiđe" mnogo mesta da bi "pokupio" fajl koji mu je potreban. Rešenje je sasvim lako. Redovno radide defragmentaciju. Alat ćete u zavisnosti od svog operativnog sistema lako naći. Otvorite Windows Explorer, nađite svoj disk, kliknite desnim dugmetom na njega, pa na Tools. Tu ćete naći alatku za defragmentaciju.

Program koji se nalazi u okviru Windows alata

Manje verovatno, ali isto moguće je da je vaš hard disk na "izdisaju". Doduše, češća manifestacija je da računar samo povremeno uspori, ili stane, pa onda nastavi da radi normalno. Ipak, nije isključeno da je disk u lošem stanju, što će se manifestovati i povećanim brojem loših sektora kod provere, ali i povremenim prijavama grešaka koje jasno ukazuju na problem sa diskom.

 

Windows servisi i procesi

Mnogi Windows servisi su aktivirani automatski posle instaalacije. Takođe, kasnijim dodavanjima programa i programčića aktiviraju se novi. Mnogi od ovih servisa vam uopšte nisu neophodni da bi mašina radila kako treba. Pregledajte sve servise koji rade na vašem Windows-u 7, Visti ili XP-u i jednostavno disejblirajte one koji vam nisu potrebni. Posle ovakve akcije dešava se da računar neočekivano "živne".

Servisi u Windows operativnom sistemu koje možete kontrolisati

Jedan od načina da ovo uradite je da pokrenete aplet Services koji ćete naći u Administrative Tools meniju. U Windows-u 7, kliknite na Start i ukucajte “Services”, zatim odaberite Component Services. U levom panelu kliknite na Services (Local) da vidite listu. Važne informacije koje sadrži konzola  sadrže ime servisa, status, i način starotvanja. Više detalja o servisu možete dobiti duplim klikom na servis Properties. Zaustavljate neki servis klikom na Stop dugme. Tako možete lakše da odlučite da li da ga potpuno disejblirate. Uvek možete odabrati i da ga pokrenete ručno ako to bude potrebno.

Dešava se i da se neki od aktivnih procesa otrgne kontroli, pa da zauzme previše resursa procesora. Najsumnjiviji su loše pisani drajveri i stariji softver pokrenut na novijim operativnim sistemima. Obično se radi o nekom softveru koji odavno "vučete" jer "ne možete bez njega". Razmislite o novijim varijantama pošto ustanovite koji je proces u pitanju. Proces koji se otrgao kontroli ćete prepoznati tako što pregledate listu aktivnih procesa u Windows Task Manager-u. Problematičan proces će se isticati zauzećem procesora od blizu 100%. Postoji jedan izuzetak. Kada kliknete na dugme " Show Processes From All Users", primetićete da System Idle proces uzima 98% procesorskih resursa. Ukoliko bilo koji drugi proces to radi, onda je to onaj kojeg tražite.  Jednostavno ga zaustavite.

 

Pozadinske aplikacije

Bacite pogled na vaš sytem tray, pa ako imate gomilu ikonica u njemu imajte u vidu da svaka od njih predstavlja jedan proces koji je u toku. Većina od njih radi u pozadini, tako da korisnik ne mora da brine o njima, ali to znači da se odvija možda i dvadesetak aplikacija u isto vreme koje zauzimaju i koriste resurse računara.

Najčešće se one pokreću automatski po podizanju sistema. Razmislite da li su vam baš sve potrebne i da li sve moraju neprekidno da budu aktivne? Sigurno ćete naći i neke koje vam ređe trebaju i koje mogu da se pokrenu ručno kada vam zatrebaju.  Sve ćete uih naći u Startup tabu u System Configuration alatu. Isključite one koje vam ne trebaju stalno, tako da se ne pokrenu uvek tokom podizanja sistema. Olakšaćete svojoj mašini i sve će se odvijati malo brže.

 

Sistem fajlova

Neki sistemi fajlova su efiksaniji i bolji za velike fajlove, neki za male, ali takva analiza nam u ovom slučaju nije potrebna. Ono šte treba da znate je da sistem fajlova treba održavati. Ovaj posao nije zahtevan, ali povremeno čišćenje može dodatno da doprinese brzini sistema.

• Obrišite privremene (temporary) Internet fajlove.
• Obrišite programske fajlove koje ste preuzeli i instalirali (kao što su Microsoft ActiveX kontrole i Java apleti).
• Ispraznite kantu za đubre (Recycle Bin).
• Obrištie Windows privremene (temporary) fajlove kao što su recimo izveštaji o greškama.
• Uklonite opcione Windows komponente koje ne koristite.
• Deinstalirajte programe koje više ne koristite.
• Obrišite stare restore pointe i shadow copije iz System Restore sekcije.

Vremenom se nakupi prilična količina privremenih fajlova, koji vremenom postaju nepotrebni. Oni zauzimaju prostor na disku, ali i doprinose fragmentaciji. Isto tako, programski fajlovi koje ste preuzeli i instalirali, najčešće kao update sistema više vam nisu potrebni. U kanti za đubre će se vremenom nakupiti svega i svačega, pa i to možete da obrišete. Njena osnovna funkcija je da možete da vratite nazad neki fajl koji ste greškom obrisali. Ukoliko je prošlo mesec dana skoro je sigurno da vam obrisani fajl zaista ne treba.

Ukoliko tri meseca niste koristili neki program, verovatno vam ni ne treba. Deinstalirajte ga, a ako mislite da vam ipak može zatrebati, sačuvajte instalacionu verziju, pa ćete ga instalirati kada vam bude potreban. U međuvremenu će se možda pojaviti i nova verzija.

Sigurno nikada nećete imati potrebu da se vratite na restore point star par meseci kako biste oporavili sistem. Zašto onda da ih sve čuvate?

 

Zaključak

Kao i sve drugo, i računari zahtevaju određen trud uložen u održavanje. I stan mora redovno da se čisti, morate izneti đubre, a možda je najbolje poređenje sa automobilom kome redovno menjate ulje, prete ga i povremeno vozite na servis. Ukoliko ne umete to da uradite sami, angažujte nekoga, ali isto kao što od vašeg mehaničara tražite da uradi određene poslove, tako zajtevajte da i na vašem PC-ju budu urađene sve potrebne radnje za glatko funkcionisanje.

Svakako dobro razmislite i kako ga koristite, nemojte ga pretrpavati malo ili nimalo potrebnim programima. Redovno održavanje će vam pomoći da vaš računar dugo radi brzo i efikasno.

 

Sledeća >