Tehnoguru

Trenutno vaš hard disk u računaru predstavlja najsporiju komponentu sistema. Hard diskovi ili tvrdi diskovi kako ih lokalni mediji prevode se nisu menjali godinama. Tačnije nisu se menjali od samog svog nastanka. Oni su idalje potpuno mehanički sklopovi za magnetno smeštanje podataka. Napokon je došlo vreme da se i oni ubrzaju. Rešenje za to su novi SSD diskovi.

Da bi ste mogli da odlučite da li vam baš to treba i kakav vam treba u ovom tekstu ćemo pokušati da na jednostavan način objasnimo šta su to SSD diskovi i kakvih sve ima.

Tradicionalni hard diskovi imaju ploče koje se vrte velikom brzinom i glavu koja se kreće tik iznad te piste i upisuje na pistu magnetni zapis ili ga čita. Brzina čitanja i pisanja najviše zavisi od tri stvari; brzine rotacije ploča odnosno pista, brzine kretanja glave i količine memorije u samom disku. Ubrzavanje hard diskova se uglavnom vršilo ubrzavanjem broja okretaja piste i bržim pokretanjem glave. Najbrži diskovi ovog tipa su Raptor diskovi čija se ploča, odnosno magnetna pista vrtela brzinom od čak 10.000 do 12.000 obrtaja u minuti, dok je kod modernih standardnih diskova ta brzina 7.200 obrtaja. Pojedini nešto stariji modeli koji su još uvek u upotrebi imaju brzimu od samo 5.000 obrtaja u minutu.

SSD diskovi predstavljaju veliki korak napred na polju hard diskova, nema više pista i glava, i  što je najvažnije nema više obrtanja i pokretnih delova. Razmišljajte o SSD disku kao o memoriji velikog kapaciteta, jer SSD diskovi se suštinski i prave od memorijskih modula.

Kao što su diskete, koje su imale magnetni disk u sebi, koji se okretao u toku čitanja i pisanja, sada zamenili USB stikovi koji nisu ništa drugo do memorijski čip koji je povezan na USB kontroler i nemaju nikakvih pokretnih delova, tako SSD diskovi umesto magnetnog zapisa na obrtnoj ploči koriste memoriju kao medijum za skladištenje podataka. Neko se lepo setio i zalepio gomilu memorijskih čipova na jedan kontroler i rekao hajde da probamo ovo da koristimo kao hard disk.

Kako se uopšte došlo do te ideje?

Prvi problem je bio taj što su klasični hard diskovi veoma osteljivi na udarce, vibracije i druge spoljne uticaje. Drugi problem je bio upravo njihova brzina, ograničena brzinama pokretnih delova.

Vojska (a ko bi drugi?)  je zbog tih problema tražila drugačije, bolje rešenje. Cena nije bila u pitanju, najvažnije je bilo da mogu bez oštećenja da se truckaju dok trupe napreduju...

Ideja je došla od nečega što se zvalo RAM disk, a koristilo se najčešće prilikom video montaže. Za uspešnu video montažu presudna je brzina, a RAM disk je neuporedivo brži od klasičnog diska – i naravno mnogo skuplji. Obzirom da za video montažu nisu bili potrebni veliki kapaciteti, a video industija ima para, sve je lepo radilo

RAM disk je kartica veličine grafičke kartice, na koju ste mogli da ubodete iste one RAM module koje koristite za RAM memoriju vašeg računara i da ih koristite kao hard disk. Naravno, u to vreme ovo rešenje je bilo skupo i prilično neefikasno za druge potrebe, pa se koristilo samo tamo gde je bila neophodna ogromna brzina prilikom čitanja i pisanja podataka. RAM diskove je moguće i dan danas pronaći na tržištu.

Pošto su imali idejno rešenje pred nosom, sada je samo trebalo pronaći industrijki način da se sve to spakuje u veličinu klasičnog hard diska i time učini praktičnijim za upotrebu ali znatno jeftinijim. Očekivano, ta prepreka je prevaziđena i mi sada imamo pred sobom prve SSD diskove. Pa dobro, ne baš prve, pre prve komercijalne.

Postoje dve glavne vrste SSD diskova. SLC diskovi i MLC diskovi.

SLC ili Single Level Cell diskovi

Podaci koje smeštamo na računaru se ustvari sastoje od bitova. Svaki od ovih bitova se smešta u svoju zasebnu memorijsku ćeliju. Ili ako vas ovo baš zbunjuje, zamislite da imate jednu osobu koja živi u jednom jednosobnom stanu.

MLC ili Multy Level Cell diskovi

Jedna memorijska ćelija sadrži više bitova. Odnosno više ljudi živi u kući sa više soba.

Zašto je ovo nama bitno? Pa jednostavno SLC diskovi su brži od MLC diskova i imaju duži životni vek. Pa koliki je tačno taj životni vek? Ovo je veoma kompleksno pitanje. Životni vek svih SSD diskova zavisi od nekoliko faktora.

Stvarni životni vek SLC diskova se kreće negde u rasponu od 50 do 150 godina. U specifikacijama se obično govori o pretpostavljenom (složenim postupkom izračunatom) životnom veku diska. On varira od proizvođača do proizvođača, a zavisi od kvaliteta upotrebljene memorije i od strane proizvođača procenjenog prosečnog broja čitanja i pisanja.

Čak iako usvojimo najmanju donju vrednost od 50 godina, ovaj životni vek je sigurno mnogo duži od vremena koje će vaš računar provesti kod vas u kući. Ako bismo pretpostavili da vam računar radi 24h dnevno veoma zahtevne poslove, pa da donju granicu podelimo sa 10 radi boljeg predviđanja radnog veka, dolazimo od cifre od dugačkih 5 godina, dok se prosečan računar sada već menja na svake 3 godine.

Životni vek MLC diskova je znatno kraći nego kod SLC diskova i kreće se u rasponu od 5 do 10 godina, pri normalnoj upotrebi. Ovako velika razlika zaista pobuđuje razmišljanja da li se MLC diskovi uopšte isplate. Odgovor na to pitanje je veoma jednostavan i kratak, DA.

MLC diskovi su svojom cenom mnogo prihvatljiviji za kućne korisnike koji će čak i sa 5 godina radnog veka biti veoma zadovoljni, jer kao što smo već rekli prosečan kućni računar se menja na 3 godine. Primera radi, SLC disk od 64GB je oko četiri puta skuplji od MLC diska od 64GB čija cena je reda veličine oko 120€.

Da li su SSD diskovi zaista toliko brži od klasičnih diskova da se isplati ulaganje u njih? Odgovor je jednostavan: Ukoliko tražite brzinu pre svega, onda DA.

SSD diskovi nemaju pokretnih delova, tako da nema čekanja prilikom čitanja i pisanja, brzina zavisi od memorije i od kontrolera na kome se nalaze. SSD diskovi se ponašaju kao vaša RAM memorija, a da bi ste zaista mogli da se uverite u razliku neophodno je da ih probate uživo.

Primera radi: Klasičnim hard diskovima potrebno je negde između 15ms i 20ms da očitaju podatak. SSD disku je potrebno 0.1 ms da uradi istu tu operaciju.

Zaključak

Prednosti SSD diskova:

• Izuzteno velika brzina upisa i čitanja podataka
• Izuzteno velika otpornost na potrese, udarce i slična fizička dejstva

Mane SSD diskova:

• Za sada veoma mali kapaciteti:
  • SLC diskovi su uglavnom veličine 64GB, ređe 120Gb.
  • U ponudi ima MLC diskova i većih kapaciteta sve do 500GB.
• Visoka cena po GB. Odnosno visoka ukupna cena.

Siguran sam da će se pojaviti i veći diskovi od ovih.

Zaključak:

Na osnovu svega što smo dosada objasnili o SSD diskovima, može da se donese zaključak o pitanju koje smo na samom početku postavili. Kao i uvek, nema univerzalnog odgovora, jer zavisi od toga šta radite na svom računaru. Zato vam dajemo više odgovorora, a vi ćete sami proceniti kojoj grupi korisnika pripadate, pa prema tome koji je pravi odgovor za vas.

Ako ste prosečan kućni korisnik, u ovom trenutku ne treba da pređete na SSD disk. Još uvek su skupi, malog kapaciteta (gde ćete sa svojim silnim filmovima i slikama?) a pri prosečnoj upotrebi prednosti SSD diska ne dolaze previše do izražaja.

Ako ste u grupi entuzijasta, svakako treba da pređete na SSD diskove. Ono što je veoma zanimljivo je to da svim korisnicima Netbook-a možemo toplo da savetujemo prelazak na neki MLC disk.

Kapacitet MLC diska od 128GB je veorvatno veći ili isti kao HDD koji sada imate u netbook-u. SSD MLC će vam doneti znatno brže podizanje sistema i jednostavno celokupan utisak pri radu na računaru će biti mnogo bolji. Šlag na torti je to što SSD diskovi mnogo manje troše pa će i baterija duže trajati. A jagodica na šlagu je to što su otporni na fizička maltretiranja.

Sada ostaje samo pitanje ko je spreman da na netbook od nekih 300€ uloži još 200€ za SSD disk.