Zakonodavci u Kongresu razmatraju zahtev obezbeđenja Bele kuće da se hakovanje vladinih sajtova ozvaniči kao zločin. Skorašnji napadi velikih razmera, uključujući napad na CIA-u, Međunarodni monetarni fond i javnu mrežu američkog Senata, mogli bi da dovedu do stvaranja novih zakona u Kongresu u vezi sa internet bezbednošću.
Ako Obamina administracija bude dobila ono što želi, maksimalna zatvorska kazna za optužene za hakovanje vladinih računarskih sistema iznosila bi 20 godina. Bela kuća je ovaj predlog poslala u maju. Nedavni napadi na vladine sajtove samo su privukli još više pažnje na celu priču.
Priče o promenama u zakonu internet bezbednosti aktuelne su već duže od godinu dana. Kongres je u junu prošle godine predstavio nekoliko zakonskih projekata, dok se Bela kuća nedavno izjasnila o tome šta bi volela da vidi u novom zakonu.
"Akcenat koji na internet bezbednost stavljaju administracija i Kongres je zaista značajan, ali bilo kakav progres praktično i ne postoji s obzirom da se država nije baš potrudila oko donošenja ozbiljnog zakona o internet bezbednosti," rekao je general Džon Kaskijano. "Problem je manje-viši isti kao što je bio i pre 20-25 godina," kaže on.
Izgleda da SAD nije jedina država koja namerava da uvede zakonske kazne za sajberkriminalce. Japanski parlament odobrio je nekoliko zakona 17. juna po kojima je širenje malvera nelegalna radnja, a propisana kazna za taj prekršaj iznosi oko 6000 dolara i do tri godine zatvora. Autori malvera su do skoro bili optuživani jedino u slučaju da je malver naneo bilo kakvu štetu.
Nije lako ući u trag hakerima jer oni znaju kako da ostanu anonimni, kaže Kerol Teriolt iz Sophos-a. Oni se mogu nalaziti u bilo kojem delu planete i mogu se služiti brojnim načinima kako bi sakrili svoju pravu lokaciju i identitet.
Terioltova dovodi u pitanje potrebu vlasti da potroše "ogromne količine novca" za pronalaženje i identifikovanje hakera, kao što su recimo LulzSec koji su srušili sajt CIA-e čisto zabave radi. Ona kaže da ne predstavlha svaki napad ili pokušaj istog pretnju za državu.
"Postoji "velika razlika" među kriminalcima koji znaju kako bi mogli da dođu do poverljivih informacija i onih koji to čine iz dosade ili da bi se pokazali pred prijateljima. A takve sajberšaljivdžije neće odvratiti nekakve zakonske kazne.
Gledajte na trenutnu hakersku ludnicu kao poslednje upozorenje," kaže Terioltova koja savetuje kompanijama da porade na obezbeđivanju sopstvenih mreža i sajtova. LulzSec je pokazao kako je većina ovakvih sajtova zapravo veoma laka meta za hakere.
Predložene kazne su još bitnije jer su LulzSec i hakerska grupa Anonymous najavili zajedničku "Operation Anti-Security" akciju u kojoj će napasti vladine sajtove, kao i sajtove velikih kompanija. LulzSec je najavio da će njihova meta biti poverljiva dokumenta i da će njihova akcija ličiti na slučaj WikiLeaks.
TG
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|