Da su kojim slučajem u Politikinom Zabavniku pre nekoliko decenija Flaša Gordona iz istoimenog popularnog stripa ispravno zvali Fleš, ne bismo morali da pišemo ovu uvodnu rečenicu. Naime, protekle nedelje zvanično je proradio prvi superkompjuter koji umesto diskova koristi samo fleš memoriju, zbog čega su ga, sasvim prigodno, nazvali Gordon, Fleš Gordon.
Superkompjuteri su tako još jednom pokazali da nisu ono što su nekad bili – Kinezi ih prave koristeći samo svoje procesore, Španci ih prave koristeći procesore za mobilne telefone a superkompjuterski centar u San Dijegu (San Diego Supercomputer Center, SDSC) napravio je evo i prvi fleš primerak.
Gordon umesto diskova koristi 300 terabajta fleš memorije koju sačinjavaju 1024 Intelova SSD modula serije 710. Njegova druga osobenost je novi softver koji resurse iz više fizičkih serverskih čvorova udružuje u superčvorove tako da korisnici imaju trenutan pristup podacima i ne moraju čekati da sistem pristupi određenim diskovima. Skladište podataka ovog supekompjutera zapravo je najveći fleš disk na svetu, znatno veći i većeg kapaciteta od USB diskova i fleš memorija u mobilnim telefonima i drugim digitalnim aparatima.
Gordon zahvaljujući ovakvom rešenju može da radi deset puta brže s velikim bazama podataka i trenutno je 48. na listi 500 najbržih superkompjutera na svetu. Ovaj projekat je zapravo deo krupnijeg trenda u superkompjuterskoj utakmici, jer se ove mašine sve više udaljavaju od tradicionalnih komponenata i koriste nove vrste hardvera kako bi povećale brzinu i efikasnost i snizile cenu, a u kineskom slučaju i smanjile zavisnost od Zapada.
Za Gordona su naročito zainteresovani bioinformatičari i biostatističari, jer ih u ne tako dalekoj budućnosti čeka nekoliko milijardi ljudskih genoma, s ogromnom količinom podataka koje valja obraditi kako bi se protumačilo njihovo pravo značenje.
Kad na Novu godinu i zvanično postane istraživačka alatka, Gordon će imati 16.384 procesorska jezgra i vršnu performansu od 340 teraflopsa a njegova fleš memorija moći će da čita i upisuje podatke berzinom nešto većom od 200 gigabajta u sekundi.
Da bi izgradio ovaj superkompjuter SDSC se za pomoć obratio kompaniji Krej (Cray) i još nekim teškašima iz ove kategorije, ali niko nije bio zainteresovan da se uključi, tako da su od američke Nacionalne fondacije za nauku (NSF) zatražili (i dobili) subvenciju od 20 miliona dolara na period od pet godina i sami se upustili u projekat. Veliku pomoć pružio im je Intelov tehnološki direktor Mark Siger specijalizovan za kompjutere visokih performansi, koji predviđa da će se ova tehnologija uskoro prilagoditi i širem tržištu.
Gordon koristi jedinstvenu arhitekturu koju je dizajnirala kompanija SkejlMP (ScaleMP). Zahvaljujući njoj Gordonov superčvor sa 32 servera i dva I/O servera pretvoren je u jedno virtuelno keš skladište koje se može koristiti, kako kažu, „bez naročitog mozganja“.
Fleš memorija ima nekoliko prednosti u odnosu na tradicionalne diskove – veći propusni opseg (brzinu kojom se blokovi podataka čitaju i upisuju), manju potrošnju struje i veću mehaničku stabilnost (jer nema pokretnih delova). S druge strane, u aplikacijama s velikim količinama podataka najveća prednost je znatno niža latencija (čekanje da stignu prvi podaci posle izdavanja zahteva da se dostave). (M.V.)
Preuzeto sa www.mikro.rs.
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|