Astronauti če uskoro moći da održavaju formu i zahvaljujući sistemu kamera za praćenje pokreta ugrađenom u Mikrosoftov igrački senzor Kinekt (Microsoft Kinect), jer će im pomagati da izračunaju svoju težinu u stanju nulte gravitacije.
Čak i na misijama koje traju svega par nedelja svemirski putnici mogu da izgube i do 15% svoje telesne mase, jer im mišići atrofiraju zbog neaktivnosti. Da bi se sprečio ovaj fizički gubitak, posade na međunarodnoj svemirskoj stanici u proseku vežbaju dva sata dnevno.
Nažalost, merenje težine u svemiru nije lako, jer tradicionalne vage tamo ne rade.
Problem je delimično rešen još 1965, kad je američki astronaut (i lekar) Vilijam Tornton iznašao način da meri objekte koristeći oscilujuće opruge. Astronauti još uvek koriste jedan sličan uređaj , nalik stolici u koju je ugrađena opruga koja je podiže i spušta frekvencijom koja zavisi od mase koja joj se suprotstavlja.
Problem s ovim sistemom je to što zauzima dosta prostora i zahteva dosta električne energije za pomeranje stolice, a to su dva veoma ograničena resursa svemirske stanice. Zato je dobro zazvučala vest da je Karmelo Velardo , naučnik u istraživačkom institutu Evrokom (Eurocom) u Francuskoj, osmislio nov sistem koji se može ugraditi u zid stanice, što će osloboditi prostor za drugu opremu i eksperimente.
On je zajedno s kolegama iz Centra za svemirsku robotiku italijanskog instituta za tehnologiju u Torinu, iskoristio mogućnosti senzora ugrađenih u Kinekt da napravi 3D model astronauta pomoću kojeg se potom izračunava težina. Za izračunavanje se koristi statistički model koji povezuje težinu s dimezijama tela, zasnovan na bazi s podacima za 28.000 ljudi. Velardo procenjuje da je rezultat tačan 97%, što odgovara grešci od svega 2,7 kilograma, koja je uporediva s postojećim metodom koji se trenutno koristi na stanici.
Međutim, Nasini naučnici kažu da iako se ova tehnika čini kao sasvim upotrebljiva, valja imati u vidu da mikrogravitacija pomera vodu u telima astronauta, što znači da se njihova gustina ne poklapa sasvim sa pretpostavkama usvojenim u modelu. Zato smatraju da bi se veća korist dobila ukoliko bi se ova ideja kombinovala s postojećim sistemom. Naime, Kinekt bi merio zapreminu tela a stolica masu, pa bi se njihovim kombinovanjem dobio bolji uvid u gustinu tela, što bi bio koristan podatak, sa čime se slaže i Velardo
Kinekt treba prethodno da se testira u svemiru, ali pošto su takvi testovu prilično skupi, Velardo se nada da će ovaj sistem biti ispitan na nekom avionskom letu po paraboličnoj putanji, koji simulira mikrogravitaciju u orbiti. Svoje istraživanje predstaviće u januaru na konferenciji o novim primenama obrade signala (Emerging Signal Processing Applications) koja će se održati u Las Vegasu. (M.V.)
Preuzeto sa www.mikro.rs.
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|