Ponekad su vesti koje pročitamo u novinama ili vidimo na televiziji takve da bi se najradije zavukli pod krevet i tu čekali apokalipsu. Osim što služi napretku čovačanstva, tehnologija može i da ga ugrozi. Na ovoj listi se nalaze nove tehnologije koje su se pojavile ove godine, i koje su nas, blago rečeno, prestravile.
Tehnologije koje nam donose košmarne snove
1. Robotski vojnici
Šta je gore od borbe sa neprijateljem? Borba sa neprijateljskim robotskim vojnicima. Kompanija Boston Dynamics razvija antropomorfnog robota nazvanog Petman, koji testira zaštitnu odeću koja se koristi u jedinicama za antihemijsku zaštitu Vojske SAD. Njegova sposobnost da se kreće “dinamički, kao stvarna osoba” bi u narednoj fazi trebalo da omogući i da mu se u “ruke” stavi pravo oružje. Američka vojska već koristi robotizovane satelitski vođene letelice koje koordiniraju vazdušne napade, ali je dosada bilo više slučajeva pogrešnog navođenja.
2. “Ubice” interneta
U vreme kada je u SAD nezaposlenost veća od 20%, zahtevi za uvođenjem “prekidača” za gašenje interneta izgledaju kao čudan način na koji američki senatori troše svoje vreme. Troje od, njih, su poslednjih godina posvetili dosta svog vremena upravo tom pitanju – Džozef Liberman, Suzan Kolins i Džej Rokfeler.
Ideja o tome da se Beloj kući omogući neka vrsta “prekidača” postoji od 2009. kada je senator Rokfeler sugerisao da se presedniku SAD dozvoli da proglasi “vanredno stanje u kiberprostoru”. Ta ideja je prošle godine obnovljena predlogom senatora Libermana da kompanije davaoci širokopojasnog interneta, pretraživači i softverske kompanije moraju “odmah da se povinuju vanrednim merama ili akcijama” koje bude uveo Sekretarijat za bezbednost zenlje (Department of Homeland Security). Takođe, Liberman i Kolinsova su obnovili predlog o posebnim ovlašćenijma predsednika SAD u pogledu interneta tokom “vanrednog stanja u kiberprostoru”.
Ove ideje bi mogle da budu pretočene u zakon (neka istraživanja pokazuju da većina Amerikanaca to odobrava), ali su prošlogodišnji događaji u Egiptu pokazali kako “isključivanje” interneta izgleda u praksi. Podsećanje na te događaje je za sada odložilo donošenje zakona, koji će možda ipak biti donet tokom 2012.
3. Sledeća meta hakera: komunalne usluge
Stručnjaci za bezbednost već godinama upozoravaju da će naredne mete hakera biti računarske mreže kompanija koje pružaju komunalne usluge. Taj dan je došao. Prošle godine imali smo prilike da vidimo kako deluje virus Stuxnet, za koji stručnjaci kažu da je razvijen sa ciljem da onesposobi iranska nuklerna postojenja. Krajem prošle godine, na internetu su se pojavili snimci ekrana koji su pokazivali da je haker “pr0f” upao u računare kompanije za snabdevanje vodom u Teksasu, kao i u računare jedne poljske kompanije za preradu otpadnih voda. U međuvremenu “procurele” su i informacije o hakerskom upadu u kompaniju za snabdevanje vodom u Ilinoisu, ali se ispostavilo da su one bile lažne.
4. Industrijska špijunaža
Nekadašnji predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je 1961. godine u svom poslednjem govoru pre odlaska iz Bele kuće upozorio da bi “vojno-industrijski kompleks jednog dana mogao da ugrozi našu slobodu ili demokratske procese”. Mnogobrojni dokumenti objavljeni na veb lokaciji WikiLeaks pokazuju kolika je opasnost od industrijske špijunaže.
Ono što WikiLeaks naziva “špijunskim datotekama” je kolekcija marketinških i tehničkih dokumenata, uključujući neobjavljene prezentacije kompanija koje su učestvovale na nekim međunarodnim skupovima državnih agencija i ustanova. Jedan od takvih skupova je bila i konferencija ISS World Europe, održana 2008, na kojoj su učestvovale telekomunikacione kompanije, pripadnici agencija za sprovođenje zakona i stručnjaci iz obaveštajnih agencija. Predstavnici kompanije Amesys, podružnice francuske tehnološke kompanije Bull SA (čiji opremu je, primera radi, koristila libijska tajna policija) govorili su na tom skupu o načinima na koji državne agencije mogu da prisluškuju svoje građane – od jednog pojedinca do “kompletnog stanovništva”. Ti načini uključuju i automatsko prevođenje sadržaja sa društvenih mreža.
5. Neovlašćena policijska prismotra
Sadašnji predsednik SAD Barak Obama je 2008. godine (tada još kao predsednički kandidat) najavio da će “pojačati mere za zaštitu privatnosti”. U 2011. godini Ministarstvo pravde SAD je donelo potpuno suprotne zaključke u kojima se navodi da bi policija u SAD trebalo da dobije ovlašćenja da pregleda e-poštu stanovnika SAD, i prati lokaciju njihovih automobila i mobilnih telefona, bez sudskog naloga ili izdate poternice.
Očekuje se da će Vrhovni sud SAD iduće godine doneti odluku o tome da li praćenje automobila uz pomoć GPS-a, a bez izdate poternice za osumnjičenima, krši Četvrti amandman Ustava SAD (Ministarstvo pravde tu ne vidi nikakav problem). U međuvremenu, Ministarstvo se trudi da ometa inicijative članova Kongresa SAD, koji se zalažu za poštovanje privatnosti pojedinaca. Isto tako, Ministarstvo pravde SAD se angažovalo na donošenju zakona koji bi obavezao davaoce interneta u SAD da čuvaju podatke o povezivanju njihovih pretplatnika sa internetom u periodu od godinu dana, za slučaj da budu potrebni policiji.
6. Izmena Zakona o patriotizmu
Koncept tajnog zakonodavstva više pristaje “tajnom” dnevniku neke srednjoškolke, nego vladi SAD, osim što se to zaista dešava u Vašingtonu. U maju prošle godine članovi Senatskog obaveštajnog komiteta (koji imaju pristup strogo poverljivim dokumentima) upozorili su da je Ministarstvo pravde SAD izmenilo Zakon o patriotizmu (Patriot Act) u “tajni mehanizam za nadgledanje”, daleko više nego što to stanovnici SAD mogu i da zamisle.
Senatori su upozorili da američki Savezni istražni biro (FBI ) tumači jedan deo pomenutog zakona tako što pokušava da dođe do ličnih podataka koji se čuvaju u bazama podataka privatnih kompanija. Ministarstvo pravde SAD je potvrdilo da istražitelji FBI-a pokušavaju da pribave podatke iz vozačkih dozvola, sa hotelskih recepcija, agencija za iznajmljivanje automobila, agencija za izdavanje stanova, kreditnih odeljenja banaka itd.
7. Narkokarteli protiv autora internet dnevnika
Pisanje o narkokartelima u Meksiku je oduvek bilo rizično, a mnogi novinari su bili ubijeni zbog tekstova koje su napisali. Ništa bezbedniji nije ni kiberprostor. Nedavno su u Meksiku pronađene četiri mrtve osobe, za koje se kasnije ispostavilo da su ubijene zbog svojih aktivnosti na društvenim mrežama. Takođe, u drugoj polovini prošle godine u pograničnom meksičkom gradu Nuevo Laredo je u više prilika pronađeno nekoliko leševa (od kojih su neki bili obezglavljeni), sa ostavljenim porukama da su ubijeni “zbog onoga što su napisali na društvenim mrežama”.
8. SOPA: Za i protiv
Senator Lamar Smit verovatno nije očekivao da će njegov predlog Zakona o zaustavljanju mrežne piraterije (Stop Online Piracy Act, SOPA) koji se priprema u SAD, toliko brzo privući veliki broj ogorčenih protivnika.
Nakon što je postalo jasno da predlog zakona proširuje ovlašćenja vladinih agencija da cenzurišu navodne piratske veb lokacije, njegovi protivnici su zazvonili na uzbunu. Više od 90.000 korisnika veb lokacija za pisanje mikrodnevnika Tumblr telefoniralo je Kongresu SAD i protestvovalo protiv donošenja zakona. Takođe, stotine veb lokacija objavilo je poziv lokacije AmericanCensorship.org, u kojima se građani pozivaju da pozovu svoje predstavnike u Senatu i izraze svoje protivljenje.
Protivnici zakona ističu da SOPA pogađa ne samo veb lokacije koje se nalaze van SAD, već i domaće kompanije koje ne krše zakon.
9. Geolokacijsko praćenje
Biti korektan prema svojim klijentima u pogledu softvera koji se nalazi u njihovim mobilnim uređajima ne bi trebalo da bude teško. Ali, kompanija Apple je u aprilu prošle godine optužena za kršenje privatnosti korisnika iPhonea i iPada, jer ih nije upozorila na mogućnost da softver u njihovim uređajima beleži i čuva približnu lokaciju na kojoj se nalaze. Apple je to nazvao “propustom” do koga je došlo u nameri da se unaprede usluge koje su zasnovane na određivanju lokacije.
Tokom prošle godine i operateri mobilne telefonije AT&T i Sprint su dospeli pod udar javnosti jer svojim pretplatnicima nisu otkrili postojanje softvera nazvanog Carrier IQ koji može biti konfigurisan da beleži (i prenosi operaterima) URL adrese koja korisnik posećuje, čak i ukoliko korisnik koristi bežičnu mrežu ili su u pitanju bezbedne veb lokacije. Program Carrier IQ je “oslobođen” mnogo ozbiljnije optužbe da se radi o skrivenom administratorskom programu (rootkit), ali je i beleženje URL adresa prekršaj dovoljan da izazove nezadovoljstvo korisnika. Ipak, AT&T i Sprint još uvek nisu saopštili da li je taj program uklonjen iz njihovih mreža ili ne.
10. Poplava upozorenja
Upozorenja, bezbrojna upozorenja na sve i svašta, našla su mesto na našoj listi zastrašujućih tehnoloških trendova. To govori mnogo o vremenu u kome živimo. Konačno sam se navikao da svakodnevno proveravam Facebook i Twitter, a sada je tu i Google+. Upravo me je mobilni telefon upozorio da sam primio poruku e-pošte, a stigla mi je i SMS poruka od zubara koji me podesća na zakazani pregled. Sa mojim prijateljem iz Engleske komuniciram pomoću iPada 2 i aplikacije Facetime. Ne mogu da dovršim čitanje nekog teksta (da ne pominjem pisanje nečega, recimo pisma) da me nešto ne omete. Bojim se da smo već postali društvo nedovršenih poslova i dopola pročitanih knjiga, stalno se pitajući šta je sledeće. Voleo bih da dovršim ovu misao, ali setio sam se da želim da snimim i razmenim jednu fotografiju pomoću aplikacije Instagram. (M.B.)
Preuzeto sa www.mikro.rs.
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|