Kompanija Tajlera (Tilera) objavila je u ponedeljak da je počela da prodaje svoj novi procesor sa 36 jezgara, za koji kaže da će preteći tradicionalne x86 serverske čipove u performansama po vatu. Procesor nazvan Tajl-Gx36 (Tile-Gx36) projektovan je da se koristi u serverima koji obrađuju veliki broj internet transakcija.
Ova kompanija iz San Hozea u Kaliforniji je saopštila da će se s njim smanjiti izdaci na električnu energiju i hlađenje u centrima za obradu podataka i istovremeno ubrzati izvršavanje transakcija društvenih mreža, pretraživanja i emitovanja multimedijskih sadržaja.
Čip će se u početku isporučivati s radnim taktom od 1,2 GHz i trošiće 24 vata. Može da izvršava više operacija po jednom radnom taktu i istovremeno troši manje struje od Intelovih serverskih čipova Zion (Xeon). Ima atribute opštenamenske centralne procesorske jedinice i može da izvršava operativni sistem Linuks (Linux) i aplikacije koje se najčešće koriste za opsluživanje podataka na vebu.
Iako ima manji broj paralelizovanih jezgara, brži je od Tajlerinog prethodnog 64-jezgarnog čipa koji se isporučivao pre par godina. Razlog je to što radi na znatno višem radnom taktu i ako ima više keš memorije može da obavi više poslova po jezgru. Server sa policama visine 2U (2 x 44,45 mm) sa osam 36-jezgarnih čipova, trošio bi oko 400 vati, isto koliko i osam Tajlerinih 64-jezgarnih čipova u istoj kutiji.
Teško je porediti jabuke s jabukama, jer i arhitekture čipova imaju svoje atribute. Procesori s malom potrošnjom kakve nude ARM i Tajlera, pogodni su za brze transkacije u računarskom oblaku, dok su se dominantni x86 čipovi dobro pokazali na aplikacijama koje zahtevaju dosta resursa, poput baza podataka.
Internet transakcije se obično obrađuju i poslužuju kroz centre za obradu podataka i sve je jače zanimanje za servere male potrošnje, jer kompanije žele da snize troškove tih centara. Tajlerini čipovi su već isprobani u nekim serverima, a kompanije kao što su Hjulet-Pakard (Hewlett-Packard) i Envidija (Nvidia) prave eksperimentalne servere s ARM-ovim procesorima niske potrošnje kakvi se mogu naći u većini današnjih pametnih telefona i tabličnih računara. Tajlerini, ARM-ovi i x86 čipovi su zasnovani na različitim skupovima instrukcija.
ARM je možda prepoznatljivije ime, ali Tajlera ima moćniji čip sa 64-bitnim mogućnostima, smatraju u toj kompaniji. Sadašnji ARM-ovi procesori su 32-bitni i ARM očekuje da će značajniji uticaj na servere postići tek 2014, kad objavi svoju 64-bitnu arhitekturu. U međuvremenu Tajlera ima koristi od glasina koje prate ARM, jer ona ovu tehnologiju ima već sad.
Međutim, Tajlera neće preko noći zameniti Intel u centrima za obradu podataka, a njeni čipovi moraju da prođu godine testiranja pre nego što se njihovo prisustvo oseti na tržištu servera, smatraju analitičari. Kompanijama je naime teško da se odreknu visoke pouzdanosti i besprekidnog rada servera sa x86 čipovima.
One kompanije koje vole da prve prihvate novu tehnologiju, mogu da ispitaju Tajlerine čipove na sistemima nižeg prioriteta kao što su veb serveri, koji neće zaustaviti rad centra u slučaju zaglavljivanja, ali čak i ta ispitivanja mogla bi potrajati nekoliko godina, smatraju analitičari. Takav pristup već je viđen ne samo kod proizvoda koji ne koriste x86 čipove, već i kod onih koji ih koriste. Dobar primer su Intelovi procesori niske potrošnje serije Atom, koji se koriste u eksperimentalnim serverima za poslove kao što je usluživanje veba.
Rivalske arhitekture kakve imaju ARM i MIPS imaju prednosti u pogledu potrošnje, ali pre njihovog poređenja mora se uzeti u obzir ukupna cena posedovanja, jer i arhitekture koje su najefikasnije u pogledu potrošnje ne donose ništa dobro ako kompanija nije voljna da ulaže u razvoj softvera, koji je obično daleko skuplji, smatraju analitičari. Postoje primene, i uvek će ih biti, koje mogu da opravdaju nove arhitekture zbog manje potrošnje ili boljih performansi, ali njih prati visoka cena softverske podrške i rizik da se ostane zarobljen arhitekturom samo jednog izvora.
Za Intelov Zion postoji maltene neograničena softverska podrška a ukupna cena posedovanja je niska. Pored toga, tu je i alternativni proizvođač čipova AMD, koji je konkurentan i po ceni i po peformansama. Međutim, veliki klijenti koji koriste na hiljade servera imaju sopstveni izvorni kod i njima je softverska podrška manja briga. Važnije su im uštede koje mogu da postignu u periodu od četiri do pet godina, a rekompiliranje koda nije im naročit problem, ocenjuju analitičari.
Uobičajene Linuks aplikacije kao što su veb server Apači (Apache), baza podataka MySQL i softver za keširanje Memcached, već su prenete na Tajlerine čipove. Tajlerina arhitektura podržava i preko 2000 Linuks paketa, a kompanija uveliko radi i na izgradnji softverske podrške. (M.V.)
Preuzeto sa www.mikro.rs.
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|