Ovdašnji čitaoci američkog časopisa Popular sajens (Popular Science – popularna nauka) doživeli su krajem prošle nedelje neprijatno iznenađenje kad su ugledali članak posvećen našem naučno-popularnom časopisu Galaksija, mesečniku koji je izlazio od 1972. godine i ugasio se pre desetak godina.
Redakcija ovog časopisa je jedan od pet udarnih priloga svog mrežnog izdanja pod naslovom “Šašava balkanska nauka sedamdsetih” (1970s Balkan Crazyscience) opremila podnaslovom u kome piše da je arhiva jugoslovenskog magazina Galaksija bizarna verzija njihove, jer “na njenim naslovnim stranama vladaju alhemija, leteći tanjiri i bebe izležene iz pilećih jaja”.
Autoru članka bila su potom dovoljna svega dva pasusa i nekoliko slika naslovnih strana Galaksije da se pošteno obruka i pokaže šta se dobija kad neznanje i predrasude nadjačaju profesionalizam.
Na podsmešljivi ton članka ukazao je već njegov naslov – „Jugoslovenski šašavonaučni magazin Galaksija pokazuje balkansku viziju budućnosti iz sedamdesetih godina“ (Yugoslavian Crazyscience Magazine Galaksija Shows the 1970s Balkan Vision of the Future). Početak ovog članka od svega dva pasusa, ili bolje reći slikovnice, još je i podnošljiv, pa čak i duhovit. U njemu autor navodi kako je na Flikeru (Flickr) naleteo na zbirku slika naslovnih strana Galaksije iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, koje je tu postavio korisnik s pseudonimom Yugodrom, i oduševio se onim što je video. „To je kao kad nađete stare brojeve Nejšenal Džiografika (National Geographic) na bakinom tavanu, ako vam je baka bila jugoslovenski futurista“.
Nažalost, posle ovih obećavajućih redova pokazao je najpre svoje neznanje („Naš hrvatski je malo zarđao tako da smo mogli samo da pogađamo – uz malu pomoć Guglovog prevodioca – šta su bile teme brojeva“), a potom nadmenost i podsmevanje – kroz komentare kojima je propratio svaku naslovnu stranu i preporuku čitaocima da „dodatne tehnobalkanske uvrnutosti potraže na Jugodromovom blogu“.
Ne možemo prihvatiti kao olakšavajuću okolnost to što je svoje „duhovite“ komentare zasnivao na pogrešnim prevodima, jer da se samo malo potrudio i prethodno utvrdio o kakvom je časopisu reč, gde je izlazio i šta je značio tadašnjim čitaocima, ne bi mu izgledao ni bizarno, ni šašavo, ni retro, a duhovitost bi mogao da iskaže na neki uljudniji način, ako mu je baš to bio cilj.
Upravo takve poruke i oštre kritike dobio je kroz brojne komentare čitalaca. (M.V.)
Preuzeto sa www.mikro.rs.
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|