Švajcarski istraživači su napravili prvi računarski čip od molibdenita (molibden disulfida, MoS2), prirodnog minerala sličnog grafitu koji se smatra niskoenergetskom alternativom silicijumu. Integrisano kolo je napravljeno u Laboratoriji za elektroniku i strukture nanorazmera (Laboratory of Nanoscale Electronics and Structures, LANES) Saveznog politehničkog univerziteta u Lozani (Ecole Polytechnique Federale de Lausanne, EPFL).
Eksperimenti su pokazali da molibdenitski čipovi mogu biti manji od silicijumskih, da troše manje struje i da su savitljiviji. Izrađeni prototipovi sadrže od dva do šest tranzistora i pokazuju da su moguće binarne logičke operacije. Molibdenitski tranzistori su i energetski efikasniji jer se mogu uključivati i isključivati znatno brže i prevesti u kompletnije stanje mirovanja.
Do sada se nisu mogli napraviti silicijumski slojevi tanji od dva nanometra, jer postoji rizik da bi započela hemijska reakcija koja bi oksidirala površinu i poremetila njena elektronska svojstva, dok se molibdenit može napraviti u slojevima debljine tri atoma, što omogućava da odgovarajući čipovi budu bar tri puta manji.
Čak i pri takvim razmerama materijal ostaje stabilan, a njegova provodljivost se lako kontroliše, kaže direktor laboratorije LANES, Andraš Kiš, jedan od autora dva rada objavljena u časopisu ACS Nano, čiji su sažeci dostupni ovde i ovde.
Molibdenit konkuriše silicijumu i u pogledu pojačavanja elektronskih signala – izlazni signal je četiri puta jači od ulaznog. Ovo znači da tranzistori na bazi molibden disulfida imaju znatan potencijal za izradu složenijih čipova, tvrdi Kiš.
Savitljivost molibdenita mogla bi ga učiniti pogodnim za upotrebu u savitljivim elektronskim uređajima. Savitljivi listovi s čipovima mogli bi se jednog dana koristiti za izradu računara koji se mogu saviti u rolnu ili pričvrstiti za kožu, poručuju istraživači.
Molibdenit se često poredi s grafenom, drugim savitljivim poluprovodnikom koga mnogi smatraju prirodnim naslednikom silicijuma. Grafen je takođe izuzetno tanak, jer se sastoji od ugljenikovih atoma raspoređenih u strukturu poput pčelinjeg saća, debelu jedan atom.
Ranije ove godine IBM je napravio prvo grafensko integrisano kolo koje može da radi na učestanostima do 10 GHz. Eksperimenti s grafenom otkrili su i mnoštvo drugih potencijalnih mogućnosti njegovog korišćenja, ali Kišov tim ističe jednu ključnu prednost molibdenita u odnosu na grafen – može da pojačava elektronske signale na sobnoj temperaturi, dok se grafen mora ohladiti na 70 stepeni Kelvina (što je dovoljno da azot pređe u tečno stanje).
Uprkos potencijalima molibdenita, istraživači kažu da je potrebno najmanje deset do dvadeset godina pre nego što uđe u komercijalnu upotrebu. U međuvremenu će istraživanja pokušati da utvrde da li se molibdenit može učiniti provodljivijim.
Pomenimo i da se ruda molibdena javlja u jugoistočnoj Srbiji, u blizini sela Mačkatica kod Surdulice, kao i u okolini sela Kriva Feja na planini Besna Kobila. Rudnik molibdena u Mačkatici radio je od 1940. do 1947. godine. (M.V.)
Preuzeto sa www.mikro.rs.
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|